Anovulacioni ciklusi - Zdravlje, medicina, lijecenje, zdravstveni portal

Anovulacioni ciklusi

Anovulaciona krvarenja u generativnom životnom dobu kod zdravih žena veoma su retka, mada se i kod njih u izvesnim periodima i izvesnim okolnostima povremeno mogu javiti.

Ova krvarenja, međutim, često se sreću na početku i pri kraju generativne prirode, odnosno u pubertetu i pred klimakterijum, to jest kada se uspostavlja ili gasi ovarijalna funkcija i kada hormonska ravnoteža između samih ovarijalnih hormona i hormona drugih endokrinih žlezda može biti poremećena.

Iz sličnih razloga često su prva krvarenja posle porođaja ili pobačaja anovulaciona. Isto tako, ima žena kod kojih su usled poremećene ovarijalne funkcije i hormonske ravnoteže i u generativnom životnom dobu česti ili čak stalni anovulacioni ciklusi, što može biti razlog njihove neplodnosti.

Kod anovulacionih ciklusa ne dolazi do prskanja sazrelog De Grafovog folikula u vreme ovulacije, već se on zadržava izvesno vreme. Zbog toga izostaje stvaranje žutog tela i lučenje progesterona. Sluznica materice, umesto da pretrpi sekrecione promene, nastavlja, dalju proliferaciju sve do pred kraj ciklusa, kada nastupa regresija perzistentnog folikula i nagao pad estrogena. To dovodi do degenerativnih promena na nabujalom endometrijumu, do njegove nekroze sa deskvamacijom i do krvarenja veoma sličnog menstruacionom.

Prema tome, krvarenja kod anovulacionih ciklusa, iako se javljaju u pravilnim razmacima, odnosno periodično i redovno, u stvari, nisu prava menstrualna krvarenja, od kojih ih je inače teško razlikovati.

Anovulacioni ciklusi ne izazivaju nikakve tegobe kod žena i ne zahtevaju lečenje ukoliko nisu uzrok steriliteta u tom slučaju lečenje je medikamentozno i preduzima se radi podsticanja ovulacije. Ovo se najpre može postići davanjem malih doza ženskih polnih hormona, kojima se u nekoliko meseci izazivaju veštački ciklusi. Po prestanku davanja hormona dolazi do tzv. Rebound-efekta, odnosno do pojačanja dotle inhibisanih funkcija, a samim tim može doći i do ovulacije. Osim toga, podsticanje ovulacije može se takode vršiti i stimulisanjem jajnika davanjem FSH hipofize u kombinaciji sa luteinizirajućim hormonom.

Anovulacioni ciklusi dokazuju se negativnim testovima ovulacije. Kod njih test merenja bazalne temperature pokazuje monofaznu temperaturnu krivulju, pregnandiol se ne javlja u mokraći žene u drugoj polovini ciklusa, nema promena u cervikalnoj sluzi, fenomen papratizacije na njoj izostaje, a endometrijum pri histološkom pregledu neposredno pre očekivanog krvarenja ne pokazuje sekretorne promene. Isto tako, na vaginalnom razmazu u toku celog ciklusa na deskvamisanim ćelijama epitela zapaža se samo dejstvo estrogena.