Endometrioza - Zdravlje, medicina, lijecenje, zdravstveni portal

Endometrioza

Bolest karakteriše ektopična lokalizacija endometrijuma u organizmu žene, odnosno lokalizacija izvan unutrašnje površine materice. Prema tome, ako se endometrijum javi izvan materične duplje, u pitanju je endometrioza.

Vanjska endometrioza – pojava materične sluznice izvan materice, na organima male karlice, trbušne duplje ili drugim udaljenim organima. Najčešće se lokalizuje na jajnicima. Po učestalosti, ova lokalizacija se sreće u oko 50% slučajeva u odnosu na ostale. Posle jajnika endometrioza se javlja na sakrouterinim vezama i rektovaginalnom septumu, na prednjoj strani sigme i rektuma, na cerviksu, vagini i vulvi, na peritoneumu male karlice, tankom crevu, pupku, na ožiljcima posle laparotomije ili epiziotomije i ponekad na veoma udaljenim mestima u organizmu.

Unutrašnja endometrioza (adenomioza)u samoj materici, tj. može duboko da prodre u miometrij,

Poreklo endometrioze nije uvek isto, niti se njena pojava može lako objasniti. Postoji više teorija koje objašnjavaju mehanizam njenog nastajanja. Neke od njih su i eksperimentalno dokazane. Nijedna od ovih teorija ne može sama da objasni sve lokalizacije endometrioze, pa je moguće da njena ognjišta nastaju na različite načine, prema nekoj od opisanih mogućnosti.

  • Teorija transplantacije – (Sampson) ognjišta endometrioze u trbušnoj duplji nastaju regurgitacijom menstrualne krvi kroz jajovode u trbušnu duplju, pri čemu se komadići endometrijuma presađuju na peritoneum i organe male karlice, gde se razvijaju i nastavljaju da reaguju na podsticaje ovarijalnih hormona. Ovom teorijom transplantacije svakako se može tumačiti pojava ognjišta endometrioze na postoperativnom ožiljku trbušnog zida, kao i na ožiljku od epiziotomije ili rascepu vagine i međice u porođaju.
  • Metaplazija ćelija peritoneuma (Mayer i Novak) metaplazijom ćelija peritoneuma male karlice i njihovim pretvaranjem u ognjišta materične sluznice. Ova teorija ima nedostatak što ne objašnjava i postanak strome endometrioze i što se njome objašnjava samo nastanak endometrioze na mestima koja pokriva peritoneum.
  • Širenje endometrija preko limfnih sudova (Halban), ognjišta endometrioze nastaju na taj način što u vreme menstruacije deskvamisani komadići endometrijuma dospevaju u limfne sudove i pomoću njih bivaju raznošeni u druge organe, gde se implantiraju. U prilog ove teorije govori čest nalaz endometrijuma u regionalnim limfnim žlezdama.
  • Širenje endometrija hematogeno – raznošenjem endometrijuma krvnim putem na udaljene organe.

Makroskopski izgled ognjišta endometrioze razlikuje se prema veličini, broju i lokalizaciji.

Obično su to mala, tamnoplava zrnca ili ciste na površini jajnika, ispunjene tečnošću čokoladne boje. Ciste na jajniku endometriotičnog porekla mogu dostići veličinu krupnije pomorandže.

Tamno-modra ognjišta endometrioze mogu se videti i na drugim mestima u maloj karlici, naročito pri dnu zadnje strane materice i na sakrouterinim vezama, pri čemu otežavaju pokretljivost materice i dovode do sraslina materičnog zida sa adneksama, sigmom ili rektumom.

Dosad nije utvrđeno da li je endometrioza zaista posledica steriliteta ili je, u stvari, ona razlog što žena ne može da ostane bremenita. Sigurno je samo da se sterilitet viđa kod 75% žena koje boluju od endometrioze.

Ostale tegobe mogu da budu različite i nisu uvek proporcionalne veličini same lezije, već tegobe više zavise od lokalizacije i oštećenja funkcije odgovarajućih organa. Zbog toga se dešava da veća ognjišta endometrioze izazivaju ponekad manje tegobe i da, suprotno tome, manje promene katkad uzrokuju vrlo jake bolove.

Endometrijum i izvan materične duplje podleže cikličnim promenama između dve menstruacije. Zbog toga takve bolesnice imaju izražene dismenoroične smetnje – koje dolaze sa odgovarajuće lokalizacije.

Bolesnica sa endometriozom može osećati bolove na odgovarajućoj lokalizacji (međica, rez od operacije itd.) Nadalje, može da patiod dispareunije, opstipacije i i bolova pri defekaci. Lokalizovana na crevima, a naročito na tankom crevu, endometrioza može da dovede do posebnih simptoma. Kod takvih bolesnica, zbog sraslina crevnih vijuga sa unutrašnjim polnim organima, a i zbog međusobnih sraslina, mogu nastati tegobe u smislu nepotpune opstrukcije crevnog lumena, odnosno subileusa.

Nalaz pri ginekološkom pregledu kod bolesnica sa endometriozom nije karakterističan i samo na osnovu njega ne može se postaviti dijagnoza. On zavisi od lokalizacije procesa i njegovog prostranstva.

  • Kod endometrioze na jajniku obično se nade uvećan jajnik, cistično promenjen, ograničeno pokretan zbog sraslina sa okolnim peritoneumom.
  • Ako se endometrioza nalazi na sakrouterinim vezama ili na peritoneumu Duglasovog prostora, što je relativno čest slučaj, onda je palpatorno zadnji svod vagine i grlić

materice vrlo bolan, a pri pregledu se iza materice opipavaju kvrgasta osetljiva zadebljanja.

Endometriosis interna – lokalizacija materične sluznice u mišićni zid materice, obično se otkriva kod žena koje su više puta rađale i koje su negde su pred menopauzom.

Zbog ognjišta endometrioze rasejanih po njemu, miometrij je znatno zadebljan, te je telo materice difuzno uvećano. Češće je prednji zid više zahvaćen patološkim procesom od zadnjeg, te je uvećanje materice pomalo nepravilno, asimetrično.

Glavni simptomi adenomioze su dismenoreja i menoragija.

  • Dismenoreja je u vidu kolika i posledica je grčevitih kontrakcija materice u toku menstruacije, nastalih usled bubrenja ektopičnih ostrvaca endometrijuma.
  • Menoragija, pak, potiče ne samo od povećane menstrualne površine već je svakako i posledica često prisutne ovarijalne disfunkcije

Dijagnoza endometrioze postavlja se na osnovu anamneze, nalaza pri ginekološkom pregledu i mikroskopskog nalaza biopsijom ili operacijom dobijenog materijala. Od pomoćnih dijagnostičkih metoda mogu da budu od koristi histerosalpingografija, ginekografija, a naročito celioskopija. U svakom slučaju, preoperativna dijagnoza endometrioze nije laka, jer ni anamneza, ni ginekološki nalaz ne moraju biti karakteristični. Osim toga, ovo oboljenje je relativno retko, te se na njega malo misli pri pregledu bolesnice. Zbog toga se ova bolest teško dijagnostikuje i često otkriva tek na operacionom stolu.

Pre preduzimanja konzervativnog lečenja naročito treba biti siguran da se pod sumnjom na endometriozu zbog nekarakterističnih simptoma i nalaza ne krije karcinom jajnika u ranom stadijumu.

Lečenje

Jedino ako bolesnica ima izražene smetnje i može se sprovoditi samo ako se postavi sigurna dijagnoza endometrioze.

Konzervativno lečenje endometrioze – simptomatskom terapijom davanjem analgetika i sedativa. Već sama primena ovih lekova dovoljna je da se kod mnogih bolesnica postignu zadovoljavajući rezultati. Ako su tegobe izraženije, onda se može pokušati i sa primenom hormona – ovim lečenjem se teži supresiji gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize, odnosno sprečavanje pojave ovulacije i menstruacije. Na ovaj način se simulira trudnoća jer je poznato da bremenitost poboljšava kako subjektivnu situaciju bolesnije, tako i objektivan nalaz kod ove bolesti.

Ukoliko se u tu svrhu primenjuju estrogeni, najbolje je za to koristiti dietilstilbestrol, koji treba davati peroralno više meseci. Prema jednoj šemi, stilbestrol, se daje svaki dan posle jela peroralno, po l mg, sve dok bolesnica ne primeti početak krvarenja iz materice. Čim se to desi, dnevna doza se povećava na 2 mg, zatim na 3 i sve dalje do 100 mg. Ukoliko bolesnica dobro podnosi ovu terapiju, ona se produžuva do 4 meseca, kada se obustavlja, posle čega žena dobija krvarenje. Kod većine bolesnica simptomi se ponovo javljaju u roku od tri meseca po obustavi davanja estrogena. Zbog toga se terapija posle prekida od najmanje mesec dana može na isti način i sa istim dozama stilbestrola obnoviti.

Na sličan način sprovodi se i lečenje progestinima, kojima se dodaju male doze estrogena. I njima se, kao i stilbestrolom, vrši supresija gonadotropne funkcije hipofize sa odlaganjem pojave ovulacije i menstruacije. U tu svrhu koriste se preparati sintetskih progestina u kombinaciji Ta malim dozama estrogena (enovid, provera, norlutin, anovlar). Počinje se sa malim dozama preparata, pa se doze svake nedelje povećavaju. Tako, na primer, enovid (Norethynoclrel + mestranol) prvih nedelju dana daje se po 2,5 mg dnevno, drugih po 5 mg, trećih po 10 mg, četvrtih po 15 mg i petih po 20 mg. Dnevnu dozu od 20 mg, ukoUko dobro podnosi ovu terapiju bolesnica uzima najmanje 9 meseci, a u težim oblicima endometrioze i duže. Ovakvim lečenjem postižu se ne samo supresija ovulacije i dugotrajna amenoreja već i degenerativne promene na ognjištima endometrioze, sa atrofijom i nekrozom njihovog površinskog sloja. Pravilno sprovedena terapija sintetskim progestinima daje povoljne rezultate u 85% lečenih.

Pored pomenutih hormona, za simptomatsku terapiju su korišćeni i androgeni, od kojih se u tu svrhu daje metiltestosteron, u dnevnim dozama od po 10 mg sublingvalno. Ova terapija sprovodi se najmanje u toku dva meseca. Davanjem androgena postiže se iščezavanje bolova, sređivanje menstruacija i smanjenje obima lezija. Androgeni deluju na taj način što kao antagonisti estrogena i progesterona vrše inhibitorno dejstvo na jajnike, a osim toga poništavaju citotrofični efekat estrogena na ognjišta endometrioze. Iako lečenjem opisanim dozama androgena nisu zapaženi znaci virilizacije, oni se danas, zbog preimućstva koja ispoljavaju progestini, sve više napuštaju.

Operativno liječenje – Veličina i kvalitet operativne intervencije pre svega zavisi od prostranstva i lokalizacije bolesti, starosti i porodične situacije bolesnice. Kod mladih žena koje nisu rađale nastoji se da se operativni poduhvat ograniči na odstranjivanje samog ognjišta endometrioze i na oslobađanje zahvaćenih organa i njihove okoline. Kod endometrioze jedne adnekse odstranjuje se samo obolela adneksa. Na taj način postiže se očuvanje neoštećenih unutrašnjih polnih organa, njihove funkcije i eventualne plodnosti žene. Kod ovakvih intervencija postoji opasnost od kasnijih recidiva bolesti. Samo izuzetno, kod mladih žena može se izvršiti i radikalna operacija, koja se obično vrši kod žena koje su rađale i koje su u odmaklim godinama. U takvim slučajevima, utoliko lakše ukoliko je lezija prostranija, lekar se odlučuje na totalnu histerektomiju, sa obostranom adneksektomijom. Na taj način operativno odstranjenje jajnika povlači za sobom prestanak cikličnog stvaranja njihovih hormona koji stimulišu endometrijum, a time i atrofiju ognjišta endometrioze i nestanak njenih simptoma.

Tags:  , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,