Parametritis - Zdravlje, medicina, lijecenje, zdravstveni portal

Parametritis

Parametrijum je rastresito vezivno tkivo koje se nalazi između grlića materice i koštanog prstena male karlice.

Ono se prostire bočno, duž mišića karličriog dna, do zidu karlice, ispod trbušne maramice a iznad svodova vagine. Parametrijum se su prednje strane graniči sa paravezikalnim, sa zadnje pararektalnnim tkivom, sa donje parakolpijumom, a sa gornje se nastavlja na vezivno tkivo koje pokriva parijetalni peritoneum trbušnog zida.
Vezivno tkivo parametrijuma okružuje krvne sudove ove oblasti, učestvuje u gradnji njihovog omotača, prati tok uretera naviše do perirenalnog predela, sa čijim je vezivnim tkivom takode spojeno.

U normalnim prilikama vezivno tkivo parametrijuma je vrlo rastresito i labavo, te omogućava veliku pokretljivost negravidne i gravidne materice. Ono se višestruko povećava i rasteže u trudnoći, kada se zajedno sa rastom materice odiže i peritoneum male karlice. Rastezanjem i razvlačenjem parametrijuma omogućen je razvoj vanmaterične trudnoće u listovima širokih veza ili utiskivanja ploda ili posteljice, kod niske rupture materice u taj prostor.
Zbog bliskih anatomskih odnosa upalni procesi parametrijuma lako se prenose limfnim putevima na vezivno tkivo okoline, kako u maloj karlici, tako i izvan nje.

Upala vezivnog tkiva parametrijuma naziva se parametritis. Uzročnici parametritisa najčešće su strepio- i stafilokoke, e. coli ili druge bakterije koje izazivaju banalne upale. Ređi je bacil tuberkuloze, a izuzetno aktinomikoza.

Uzročnici mogu prodreti u parametrijum sa grlića materice, ushodno, limfnim putem, zatim mogu hematogenim putem dospeti sa nekog udaljenog ognjišta u organizmu ili per continuitatem sa obolelog perioneuma male karlice.

Uzrok – kriminalni pobačaj, instrumentalni porođaj, spontani pobačaj, intrauterine intervencije – uzimanje isečka sa grlića materice, arteficijelno prekidanje trudnoće čak i u bolničkim uslovima, eksplorativnu kiretažu, insuflaciju jajovoda, historerosalpingografiju, operativne poduhvate na grliću, ulaganje radijumske sonde. Itd. Sva ona sranja kod kolpitisa endometritisa itd. Ređi (ali važan) uzrok nastajanju parametritisa i pelveoperitonitisa može da bude i perforacija materice.

Ulazno mesto infekcije najčešće je povreda ili već postojeća infekcija sluznice egzo- ili, još pre, endocerviksa. Virulentne klice prodiru kroz sluznicu i zid grlića materice i limfnim putevima idu sve dublje u vezivno tkivo parametrijuma. Infekcija se može ograničiti samo na parametrijum, ali često prodire dalje i prenosi se na peritoneum male karlice, na serozu i zid jajovoda. Tako dolazi do saipingitisa i pelveoperitonitisa. U težim slučajevima akutnog parametritisa može doći i do pojave difuznog peritonitisa.
Prodiranjem virulentnih uzročnika u tkivo parametrijuma pojavljuju se znaci koji prate upala. Krvni sudovi su prošireni, prepunjeni krvlju, što je praćeno najpre serofibrinoznom eksudacijom, a zatim ćelijnom ekstravazacijom. Ekstravaziraju uglavnom limfociti i leukociti, kao i plazma ćelija. Upalni proces dovodi do tromboze sitnih vena parametrijuma i koagulacije limfe u limfnim sudovima, infiltrat, koji je najpre malen, mekan i testast, uskoro očvrsne i postepeno se sve više širi.

Prema tome u kakvom je odnosu prvobitno mesto infekcije prema grliću materice razlikuje se
– zadnji,
– bočni i
– prednji parametritis.

BOČNI PARAMETRITIS –

Proces najčešće počinje jednostrano i bočno, jer su i povrede grlića najčešće sa jedne ili druge strane. U tom slučaju virulentni izazivači dovode do pojave eksudata i infiltrata na bazi jedne od širokih veza, pa se proces širi upolje, između peritonealnih listova, prema bočnom zidu karlice. U tom stadijumu sa odgovarajuće strane uterusa pri pregledu se nailazi na čvrst, vrlo osetljiv i prilično veliki infiltrat, koji se sa grlića materice lepezasto širi prema karličnoj kosti. Ako se širenje zapaljenjskog procesa nastavi, infiltrat prelazi upolje, prodirući do ilijačne jame i napred do ispod Pupartovog ligamenta.

ZADNJI PARAMETRITIS –

Ako infekcija počinje ili se širi iza grlića materice, onda se radi o zadnjem parametritisu. Upalni infiltrat prelazi duž sakrouterinih veza i rektovaginalnog septuma na pararektalno tkivo i spreda i bočno čvrsto obuhvata rektum sužavajući mu lumen, što može da dovede do teškoća u defekaciji, a izuzetno može dovestičak i do znakova akutnog ilcusa. Klinastim širenjem naniže infiltrat sve više razdvaja rektum od materice, koju potiskuje unapred i naviše, a nadole izravnjava ili čak ispupčava zadnji svod vagine. Širenjem duž uretera i velikih krvnih sudova parametrijalni infiltrat može dospeti čak do slabina.

PREDNJI PARAMETRITIS –

Pojavom zapaljenjskog procesa, ispred grlića materice, a iza i iznad mokraćne bešike, nastaje prednji parametris. Ovde infiltrat često prelazi na paravezikalno tkivo, što dovodi do poremećaja u mokrenju. Daljim širenjem upalniog procesa infiltrat prelazi ispred peritoneuma na vezivno tkivo Recijusovog prostora, dovodeći do flegmone, a širenjem duž obliterisanih hipogastričhih sudova i urahusa može dospeti čak do ispod pupka.

RAZVOJ BOLESTI

Ako virulencija i masovnost uzročnika nije naročito izražena, ako je organizam dovoljno otporan, a terapija na vreme preduzeta i dovoljno energična, onda će tok bolesti biti postepen i oboljenje će se ubrzo smiriti. U takvim slučajevima izlečenje prati potpuna resorpcija inflamatornog eksudata, a samim tim nastaje i potpuno izlecenje (restitutio ad integrum)

Kod izraženijih upale, virulentnih uzročnika, smanjene otpornosti organizma ili nedovoljno energične ili zakasnele terapije, proces uzima akutniji tok, sa stvaranjem većih eksudata i infiltrata. Obično je i u takvim slučajevima, ako ne dolazi do kolikvacije infiltrata ili su, pak, mesta kolikvacije ograničena i malena, resorpcija eksudata moguća. Za razliku od prve situacije, ovde resorpcija nije potpuna, te izlečenje prati zaostajanje užih ili širih čvrstih vezivnotkivnih trakastih ožiljaka i manjih ili većih sraslina organa male karlice. Ovde posle akutne faze zaostaju ožiljne rezidue, sa eventualno pritajenim latentnim ognjištem, što znači da je proces uzeo hroničan tok. Pored uobičajenih tegoba koje prate hronočan parametritis, karakteristične su i povremene egzacerbacije koje se najčešće javljaju posle menstruacije.

U još težim slučajevima kod prostranih infiltrata koji ispunjavaju gotovo celu malu karlicu ne dolazi do potpune restitucije, već se u samom infiliratu javljaju pojedinačna ili više istovremenih mesta kolikvacije. Gnojno razmekšavanje infiltrata iz početka malih dimenzija, postepeno se širi i ukoliko je više takvih mesta, onda se međusobno spajaju, stvarajući definitivnu šupljinu jedinstvenog apscesa parametrijuma. Pod dejstvom unutrašnjeg pritiska gnoj teži da izađe napolje.
– Ovo je posebno često kod zadnjeg parametritisa kada je najispučeniji dio apscesa u zadnjem svodu vagine i dostupan je za intervenciju. Vrlo retko može doći do spontane perforacije donjeg zida apscesa i do njegovog pražnjenja u rektum ili u vaginu. Izuzetno se spontana evakuacija apscesa može izvršiti i kroz grlić materice.
– Kod kolikvacije bočnog parametritisa gnoj se penje između parijetalnog peritoneuma i trbušne muskulature, duž ilijačnih jama i uz samu Pupartovu vezu, pokušavajući da kroz trbušni zid izađe u spoljnu sredinu. Bolesnici se u takvoj situaciji najbolje pomaže presecanjem kože i potkožnog tkiva u predelu kolikvacije apscesa, najčešće u zahvaćenom ingvinalnom predelu i obaveznim dreniranjem.
– Kod anteuterinog parametritisa infiltrat se širi naviše između peritoneuma i prednjeg trbušnog zida, prelazeći na Recijusov prostor. U slučaju kolikvacije veoma, retko je spontano otvaranje apscesa u mokraćnu bešiku.
Izuzetno retko parametrični apscesi mogu da se otvore i u slobodnu trbušnu duplju i dovedu do generalizovanog peritonitisa.

SIMPTOMATOLOGIJA I DIJAGNOZA.

Bolest se obično javlja nekoliko dana posle kriminalnog pobačaja, porođaja ili intrauterinih manipulacija.
Počinje povišenom temperaturom, ubrzanim pulsom, jezom i groznicom, gubitak apetita, tegobe pri mokrenju, otežana i bolna defekacija.
Ako je upalni proces zahvatio i peritoneum male karlice, javlja se i spontan bol sa zategnutim i osetljivim trbušnim zidom, u donjim delovima. Hodanje je otežano, bolno i sa naporom. Bolesnica je presamićena i oseća stalan pritisak na rektum. Pritisak se naročito pojačava pri pokušaju defekacije, a sam akt defekacije praćen je tenezmima.

Pri ginekološkom pregledu,
U početku bolesti, nalaz kod parametritisa je mali i nekarakterističan. Obično se nailazi na difiznu osetljivost tkiva male karlice iznad vaginalnih svodova nejasnih granica i neodređene lokalizacije.
Sa razvojem bolesti, napipava se bolan infiltrat čvrste konzistencije i jasno ograničen. Ili ako je riječ o kolikvaciji osjeti se flukuacije.
Kod svih iole razvijenih formi parametritisa karakteristična je ukleštenost grlića i manje ili više ograničena ili onemogućena pokretljivost materice.

U diferencijalnoj dijagnostici akutnog parametritisa treba misliti na akutni adneksitis, akutni pelveoperitonitis, apsces Duglasovog prostora, vanmateričnu trudnoću i, eventualno, apendicitis.

TERAPIJA

Isto kao i u lečenju akutnog adneksitisa.
– smestiti u postelju, staviti joj kesu s ledom na donji deo trbuha, dati antibiotike širokog spektra. I ako smo sigurni u dijagnozu dati i analgetike.
U slučaju zagnojavanja u parametrijama i stvaranja apscesa neophodno je odstraniti gnojni sadržaj povremenim punkcijama ili pak, kolpotomijom otvoriti apsces i izvršiti široku drenažu.

Ustajanje iz kreveta dozvoliće se tek kad sedimentacija eritrocita i broj leukocita, uz iščezavanje ostalih simptoma bolesti, dođu na normalne vrednosti.

HRONIČNI PARAMETRITIS

Svi su simptomi slabije izraženi – bolovi i osetljivosi u predelu donjeg dela trbuha postaju slabiji, infilirati se smanjuju i bivaju zamenjeni ožiljnim tkivom, bolesnica ima lako povišenu temperaturu, ubrzanu sedimentaciju eritrocita i nešto povišenu leukocitozu.
Bolovi se pojačavaju pri pregledu i polnom odnosu, te bolesnica često izbegava polno opštenje.
Pri pregledu konstatuje se osetljivost svodova vagine, manje ili više izražene ožiljne promene na parametrijama, smanjena elastičnost parametrijalnog tkiva, a time i ograničena pokretljivost materice.
Naravno pod nepovoljnim uslovima proces može egzacerbirati

Terapija hroničnih smirenih parametritisa ista je kao i terapija hroničnih adneksitisa
najpre se želi potpuno otklanjanje žarišne infekcije, a posle toga odstranjenje rezidualnih promena nastalih u akutnom ili subakutnom stadijumu bolesti. Zariste infekcije, ako je to potrebno, uništava se davanjem udarne doze antibiotika ili sulfonamida,
pa se posle toga preduzima odstranjenje rezidualnih promena.
Lečenjem se odstranjuju infiltrati, ožiljci i srasline izazivanjem povećane i duže hiperemije u maloj karlici, što se postiže nespecifičnom nadražajnom terapijom, kupanjima, orošavanjem, banjskim lečenjem i raznim oblicima zračenja.

Tags:  , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,