Potrebe ugljenih hidrata

Polazeći od značaja ugljenih hidrata u ishrani, od epidemioloških dokaza o obrnutoj korelaciji između visokog unosa kompleksnih ugljenih hidrata uobičajenom hranom i niske incidence nekih masovnih nezaraznih oboljenja (kardiovaskularnih i nekih malignih), kao i od eksperimentalnih dokaza, eksperti SZO su preporučili veoma visoko učešće energije ukupnih ugljenih hidrata u dnevnoj ishrani. Sada važeće preporuke SZO su sljedeće:

• ukupni ugljeni hidrati treba da obezbjede 55-75% energije
• kompleksni ugljeni hidrati (polisaharidi) treba da obezbjede 50-70% dnevno potrebne energije
• jednostavni šećeri (monosaharidi i disaharidi) se uopšte ne moraju unositi, a gornja granica je postavljena na 10% od ukupno potrebne energije
• Dijetna vlakna: neskrobni polisaharidi se preporučuju u količini od 16-24 g dnevno, a ukupna dijetna vlakna u količini od 27-40 grama dnevno

Evropska zajednica je za evropske zemlje postavila sljedeće preporuke:

• ukupni ugljeni hidrati treba da obezbjede 55-65% dnevno potrebne energije
• kompleksni ugljeni hidrati 45-55% dnevno potrebne energije
• jednostavni šećeri (monosaharidi i disaharid ) se uopšte ne moraju unositi, a gornja granica je postavljena na 10% od ukupno potrebne energije
• dijetna vlakna: neskrobni polisaharidi 30g dnevno