Puferska uloga bubrega

puferska uloga bubrega
puferska uloga bubrega

puferska uloga bubrega
puferska uloga bubrega

Nizom složenih reakcija u bubrezima se reguliše koncentracija vodonikovih jona i jona bikarbonata, odnosno njihovim odstranjivanjem iz ekstracelularne tečnosti. Proksimalni, sabirni i distalni kanalići luče jon H+ u tubularnu tečnost. Na ekskreciju vodonika istovremeno se reapsorbuje bikarbonatni jon. Sekretovani joni vodonika nastaju u tubularnim ćelijama iz ugljične kiseline koja je nastala iz vode i ugljičnog dioksida. Pored vodonika stvara se i bikarbonat. Sekrecija jona vodonika takođe zavisi i od reapsorpcije Na+ koji stiže iz glomerularnog filtrata. Odnosno za svaki secernirani H + nezavisno od natrija stvara i električni gradijent. Postoji i aktivna sekrecija jona H + nezavisno od transporta Na+. Bikarbonatni jon nastao disocijacijom ugljične kiseline prolazi pasivno peritubularnu tečnost i vraća se u ekstracelularnu tečnost, a u peritubularnoj tečnosti postoji nosač za bikarbonat. Za svaki jon H+ vraća se jedan bikarbonatni jon u ekstracelularni prostor. U normalnim prilikama svi bikarbonatni joni se resorbuju iz kanalića.

ALKALOZA – U situacijama sa alkalozom u bubrežne kanaliće pristiže dosta bikarbonatnih jona i ima ih više od jona H+. Svi ovi bikarbonatni joni ne mogu biti resorbovani. Na taj način je u organizmu smanjen jedan od glavnih sastojaka bikarbonatnog pufera. Tada prema Hendelson Hasselbalch-ovoj jednačini pH tjelesnih tečnosti ide ka acidozi i alkaloza je kompenzovana.

ACIDOZA – U slučaju acidoze količina jona H+ , koja se secernira, je daleko veća nego bikarbonata, tako da nema dovoljno bikarbonata da veže višak jona H+. Kada se secernira jon H+ u tubularnoj ćeliji se stvori bikarbonat koji se veže sa reapsorbiranim Na+ kao zamjenom za vodonik i nastali NaHCO3 odlazi u peritubularnu tečnosti i acidoza se koriguje.

TRANSPORT VIŠKA JONA H + postoje dva mehamizma:

  • vodonik reaguje sa puferima iz tubularne tekućine
  • vodonik se udruži sa amonijakom

Glomerularnim filtratom stiže fosforna kiselina koja veže višak jona H + u zamjenu za jon Na+ koji ulazi u lumen ćelije i veže se sa bikarbonatnim jonom čineći natrijum bikarbonat. Taj pufer odlazi u vanćelijske tekućine i smanjuje acidozu. Metabolisanjem aminokiselina u tubularnim ćelijama stvara se NH3 (amonijak) jaka baza. Ova baza je liposolubilna i laxo difunduje kroz tubularnu membranu u peritubularnu tečnost, pa u tubularni lumen prema koncentracijskom gradijentu. Povećanom sekrecijom jona H+ amonijak ga veže i stvara se NH4 koji teško prolazi memebranu i zadržava se u urinu. Tako stvara pozitivni gradijent za dalju sekreciju NH3. U acidozi se povećava metabolizam glutamina i stvaranje NH3 u ćeliji. Osim od pH urina ekskrecija NH4 zavisi od stvaranja NH3 u ćeliji. Bubrezima je potreno 3 do 4 dana da vrate pH tjelesnih tečnosti na normalne vrijednosti. To je sporo, ali potpuno. Podešavajući ekskreciju vodikovih jona prema ekstracelular-noj tečnosti bubrezi izlučuju urin sa pH od 4.50 do 8.00

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.