Prijenos kisika putem krvi

Prijenos kisika putem krvi
Prijenos kisika putem krvi
Prijenos kisika putem krvi
Prijenos kisika putem krvi

Nakon difuzije kroz respiratornu membranu kisik se putem krvi doprema do tkiva. Normalno se oko 97 % kisika prenosi do tkiva hemijski vezano s hemoglobinom eritrocita. Ostalih 3% se prenosi otopljeno u vodi plazme i stanica. Molekula kisika se labilno i reverzibilno veže za dvovalentno željezo hema u molekuli hemoglobina. Svaka molekula hemoglobina transportuje 4 molekule kisika jer sadrži 4 hema u čijoj strukturi se nalazi po jedan dvovalentni atom željeza. Parcijalni pritisak kisika u krvi utiće na saturaciju hemoglobina kisikom. Kada je pritisak O2 visok, kao što je to u plućnim kapilarima, kisik se veže za hemoglobin, a kad je pritisak O2 nizak, kao u tkivnim kapilarima, kisik se oslobađa iz hemoglobina.

Krv čovjeka normalno sadrži oko 150 g hemoglobina u svakoj litri krvi, a svaki gram hemoglobina može vezati najviše 0,06 mmola ( 1,34 ml ) kisika. Pri potpunom zasićenju hemoglobin u jednom litru krvi može u prosjeku vezati ukupno 9 mmola kisika (oko 200 ml kisika). Ovo se može prikazati na krivulji disocijacije oksihemoglobina na kojoj se uočava da sa porastom pritiska O2 u krvi raste i procenat zasićenja hemoglobina. Takođe se može uočiti da zasićenje sistemske arterijske krvi kisikom je 97% pri pritisku kisika od 13,5 kPa ( 105 mm Hg ), a s druge strane u normalnoj venskoj krvi koja se vraća iz perifernih tkiva pritisak O2 je 5,3 kPa ( 40 mm Hg ), a zasićenje hemoglobina je 75 %. Iz krivulje disocijacije oksihemoglobina se vidi da se i pored relativno velike promjene parcijalnog pritiska kisika unutar fizioloških raspona vrijednosti između arterijske i venske krvi ( 13,5 kPa : 5,3 kPa ), procenat zasićenja hemoglobina mijenja relativno malo ( 97% : 75% ).

Krivulja disocijacije oksihemoglobina
Krivulja disocijacije oksihemoglobina

Ukupna količina kisika koji je vezan za hemoglobina  pri zasićenju od 97 %  iznosi 8,6 mmola ( 194ml). Pri prolasku kroz tkivne kapilare ta se količina smanjuje u prosjeku na 6,4 mmola ( 144 ml) jer se zasićenje smanjuje na 75 %. U normalnim uslovima svaka litra krvi iz pluća donosi tkivima oko 50 ml kisika. U toku mišićnog rada putem krvi se doprema znatno više kisika od normalnih 50 ml, što se postiže smanjivanjem zasićenja hemoglobina kisikom. Tokom napornog mišićnog rada mišićne stanice vrlo brzo troše kisik, što uzrokuje da se više kisika otpušta iz hemoglobina, čime se i zasićenje hemoglobina smanjuje.

Različiti faktori mogu  dovesti do pomjeranja krivulje disocijacije  udesno ili  ulijevo. Pomjeranje krivulje u desno znači da pri istom parcijalnom pritisku smanjuje se procenat zasićenja Hb-a  kisikom (Borov efekat). To uzrokuju sljedeći faktori:

  • acidoza
  • visoka temperatura
  • povećan parcijalni pritisak  C02
  • povećana koncentracija 2,3-  difosfoglicerata

Ovi faktori smanjuju afinitet hemoglobina za kisik, pa ga on lakše otpušta u tkiva. Pomjeranje krivulje ulijevo znači da pri istom parcijalnom pritisku povećava se procenat zasićenja Hb-a (Haldenov efekat) , što uzrokuju  sljedeći faktori.

  • alkaloza
  • niska temperatura
  • smanjenje parcijalni pritisak  C02
  • smanjenje koncentracije 2,3-  difosfoglicerata.

Ovi faktori povećavaju afinitet hemoglobina za kisik, pa ga on jače  veže u plućima.

2 Comments

  1. Postovani,
    mojoj mami su retikulociti 14, saturacija kisikom 98%, a hemoglobin 40. To mi je jako iznenadujuce. Sto Vi mislite o tome?
    Najljepsa hvala, Ana

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.