Je posebna forma koagulacione nekroze, a razlikuje se od obične zbog toga što pored koagulacije proteina dolazi i do oslobađanja većih količina masti u nekrotičnom područiju. Te masti daju prhku konzistenciju nekrotičnom tkivu i žućkastu boju što izgleda kao mladi sir po čemu je i dobio ime.
Posebnim bojenjima (sudan III) moguće je dokazati masti, a ni eozinofilnost nije tako izražena kao kod obične koagulacione nekroze.
Kazeozno tkivo sekundarno može omekšati djelovanjem heterolitičkih enzima kada postaje više zelenkasto i žitko kao gnoj (puriformna malacija).
Ova forma nekroze najčešće se javlja u tuberkuloznim čvorićima, sifilisu i nekada i u odumrlom tumorskom tkivu. Patogenetski kod kazeozne nekroze uvijek postoji jedan period nekrobioze u kojoj nastaje masna degeneracija.
Be the first to comment