Fibrinozna upala

Fibrinozna upala nastaje kod jačeg oštećenja tkiva,  kada kroz zid krvnog suda prolaze makromolekule fibrinogena koji se pretvori u fibrin. Ova upala je karakteristična za serozne membrane pluća i sluznice.

Fibrinozna upala seroznih opnih karakteristična je za mnoga stanja npr. u toku uremije.

Fibirnozna upala pleure: aktivirani fibrin koji se stvori može biti otopljen pomoću fibirinolitičkih enzima i resorbirati se ili će doći do stvaranja organizacije fibrinoznog eksudata – priraslica.

Na sluznicama postoje dva tipa fibrinoznih upala – difteroidna i difterična, kod obje vrste stvara se pseudomembrana građena od fibrina i eksudirane tečnosti i upalnih ćelija. Pri tome dolazi do nekroze epitelnih ćelija. Kod difteroidne upale npr. gripa membrana leži na epitelu i lako se da skinuti dok kod difterične upale koju nazivamo nekrotizirajućom fibrinoznom upalom dolazi do nekroze epitela pa pseudomembrana naliježe na submukozu i njene fibirnske niti se isprepliću sa fibrinskim nitima u eksudatu pa se membrana ne može skinuti.

Fibirnozna upala u plućima zove se fibirnozna pneumonija kada u upalnom eksudatu ima puno fibrina koji može kroz konove pore (pore između dvije alveole) preći iz jedne alveole u drugu.