Epiziotomija je prosjecanje međice radi proširenja izlaza porođajnog kanala. Vrši se u interesu ploda i u interesu majke.
Proširenjem izlaza porođajnog kanala otklanja se prepreka, skraćuje se drugo doba porođaja, prevenira nastajanje spontanih rascjepa.
Kod prvorotki procenat intervencije je između 60 i 70%. Uglavnom, pored slučajeva postojanja visoke i nerastegljive međice sa uzanim introitusom vagine, epiziotomiju treba vršiti i u svim slučajevima kada preti rascjep međice zbog toga što je plod krupan, što se glavica rada u defleksionom položaju ili, pak, u slučajevima kada se porođaj dovršava nekom od akušerskih operacija, prije svega forcepsom ili vakuumekstraktorom. Isto tako, u gotovo svim slučajevima nepravilnog stava, a naročito ako je reč o prvorotki, treba u toku porođaja uraditi epiziotomiju kako bi se olakšao izlazak ploda, a posebno njegove glavice.
Ova intervencija vrši se pri kraju drugog doba porođaja u toku trajanja napona. Intervencija se vrši pravim makazama čiji se tupi krak uvuče u vaginu između prednjačećeg dijela ploda i međice. Prethodno se da lokalna anestezija.
Epiziotomija može da bude načinjena:
- uzdužno po sredini međice, između introitusa vagine i čmara (medijalna)
- zatim može da bude bočna (lateralna) i
- kosa (mediolateralna).
Suviše česti šavovi dovode do anemije tkiva sa posledičnom nekrozom i time do dehiscencije, a suviše retki stvaraju uslove za krvne podlive u međuprostorima a time i za infekciju rane i njeno razilaženje.
Ušivenoj medici, treba da pružiti posebnu negu. Ranu treba ispirati blagim rastvorom dezinficijensa najmanje 2x dnevno (odnosno posle svakog vršenja male ili velike nužde=, prosušiti je i eventualno posuti praškom od antibiotika. Preko toga na međicu treba staviti sterilan uložak od gaze, koji treba više puta na dan menjati, odnosno zameniti čistim kad god se napuni lohijama. Porodilja sa ušivenom medicom ne treba nekoliko dana po porođaju da ustaje iz postelje a prvu stolicu treba da ima 5. dana posle porođaja.