Vakcinacija trudnica

U slučaju epidemijske pojave nekih infektivnih bolesti, ako se trudnice ne mogu efikasno da izoluju od obolelih i sumnjivih osoba, kao i od zdravih osoba koje su potencijalne kliconoše, postavlja se pitanje aktivne i pasivne imunizacije trudnica. Smatra se da oba vida imunološke zaštite mogu u retkim slučajevima da u manjoj ili većoj meri nepovoljno utiču na razvoj začetka, odnosno ploda. I pored toga, uz izvjesne rezerve, ako postoji realna opasnost da se trudnica inficira, a teškim epidemiološkim situacijama trudnice treba vakcinisati. Tako, na primer, u oblastima ugroženim od tetanusa vakcina trudnice porotiv ove bolesti štiti ne samo majku koja doživljava aktivnu imunizaciju već i plod na koji se od majke prenose gotova specifična antitela. Isto važi i za vakcinisanje protiv drugih infektivnih bolesti koje se javljaju u vidu epidemija, mada je primećeno da se u ranim mesecima trudnoće kod u neznatnom procentu povećava broj spontanih abortusa. To nije zapaženo pri davanju vakcine trudnicama sa odmaklom trudnoćom.
Oboljenja digestivnog trakta i trudnoća
U toku trudnoće, naročito u njenom početku, česti su digestivni poremećaji usled kojih žena, obično do trećeg meseca, jedva održava ili čak gubi od svoje redovne težine. Te tegobe ispoljavaju se gubitkom apetita, mukom, naročito u jutarnjim časovima, kod poneke trudnice i povraćanjem, osećanjem gorušice, podrigivnjem itd. Obično posle trećeg meseca trudnoće ovi neugodni simptomi iščezavaju i žena počinje da dobija u težini. Kasnije, pred kraj trudnoće, izvjesne smetnje u digestivnom traktu ponovo se javljaju. To su, prije svega, gorušica, podrigivanje, opstipacija. Međutim, ovi simptomi se celishodnim i racionalnim načinom ishrane otklanjaju ili bar smanjuju, pa se trudnoća bez velikih teškoća nastavlja do kraja. Samo retko, ako su simptomi izraženiji, ljekar sprovodi simptomatsko lečenje koje je, po pravilu, uspešno.