Hijalina hrskavica

Hijalina hrskavica je najrasprotranjenije hrskavično tkivo. U embriju služi kao privremeni skelet, a u odraslih se nalazi:

• na zglobnim površinama pokretnih zglobova
• u stijenci većih dišnih puteva (nos, grkljan, dušnik, bronhi)
• na ventralnim krajevima rebara, na mjestu gdje se ona spajaju s prsnom kosti u epifiznim pločama

Pretežito sadrži kolagen tipa II, ali mogu se naći. 40% suhe težine hijaline hrskavice sastoji se od kolagena uloženog u amorfnu, čvrsto hidriranu međustaničnu tvar koja sadržava proteoglikane i glikoproteine. Na običnim histološkim pripravcima kolagena vlakna se ne mogu razabrati jer je prisutan u obliku vlakanaca submikroskopskih dimenzija, a njihov indeks loma je približno jednak indeksu osnovne tvari u koju su uloženi.

Proteoglikani hrskavice sadržavaju hondroitin-4-sulfat , hondroitin-6-sulfat i keratan-sulfat koji su kovalentno vezani za središnji bjelančevinski lanac. Do 200 takvih proteoglikana je nekovalentno vezano za duge molekule hijaluronske kiseline, te tako čine proteoglikanske agregate koji su povezani s kolagenom. Velika količina vode vezane negativnim nabojima glikozaminoglikana služi za ublažavanje udaraca ili kao biomehanička opruga.

Važan sastojak je i glikoprotein hondronektin – makromolekula koja se specifično veže za glikozaminoglikane i kolagen tipa II, posredujući u prijanjanju hondrocita za međustaničnu tvar. Hrskavična međustanična tvar koja neposredno okružuje svaki hondrocit, sadržava mnogo glikozaminoglikana , a malo kolagena.

Hondrociti:

Na periferiji hijaline hrskavice hondrociti su položeni usporedo sa površinom i duguljastog su oblika. U unutrašnjosti su okrugli i mogu se nalaziti u skupinama od najviše 8 stanica koje su nastale mitotskom diobom jednog hondrocita – izogene skupine. Izlučuju kolagene i ostale molekule međustanične tvari, troše malo kisika, a stanice hijaline hrskavice metaboliziraju glukozu uglavnom anaerobnom glikolizom u kojoj je konačni proizvod mliječna kiselina.

Debljina hrskavice je ograničena zbog difuzije.  Hormon rasta , tiroksin i testosteron ubrzavaju sintezu sulfatiranih glikozaminoglikana, a usporavaju je kortizon, hidrokortizon i estradiol.  Rast hrskavice najviše ovisi o somatotropinu, hipofiznom hormonu rasta koji djeluje tako da potiče sintezu somatomedina c u jetri koji djeluje izravno na hrskavične stanice stimulirajući njihov rast.

Histogeneza:

Potječe od mezenhima :

• Izravna diferencijacija mezenhimskih stanica: zaobljivanje, skraćivanje izdanaka, brzo umnožavnje i okupljanje u guste nakupine – hondroblaste. Imaju bazofilnu citoplazmu bogatu ribosomima
• Odvajanje hondroblasta sintezom i odlaganjem međustanične tvari
• Diferencijacija hrskavice teče od sredine prema površini
• Mezenhim na površini diferencira se u perihondrij

Rast:

• Intersticijski rast – mitotskom diobom hondrocita, zbiva se samo u ranim fazama stvaranja hrskavice, teče i u epifiznim hrskavicama dugih kostiju te unutar zglobne hrskavice. Omogućuje enhondralno okoštavanje kosti.
• Apozicijski rast – diferencijacijom stanica perihondrija u hondrocite. Sinteza međustanične tvari pridonosi rastu hrskavice

Degenerativne promjene:

Hrskavica je sklona azbestnoj degeneraciji – nakupljanje nenormalnih debelih kolagenih vlakanaca.

Regeneracija:

Obavlja je perihondrij. Osim u male djece, oštećena se hrskavica teško obnavlja i to samo djelimično.