Izoglikemija predstavlja održavanje stalne koncentracije glukoze u krvi. Koncentracija glukoze u krvi ujutro natašte je približno 3,3-6,1 mmol/L . Sat nakon obroka je 6,7-7,8 mmol/L, no kontrolni mehanizmi do 2h nakon obroka vrate na normalu.

Kontrolni mehanizmi su:

• JETRA DJELUJE KAO PUFERSKI SISTEM ZA GLUKOZU U KRVI
• INZULIN I GLUKAGON- sistem povratne sprege
• HIPOGLIKEMIJA-djeluje na hipotalamus, podražuje simpatički sistem, luči adrenalin i oslobađa glukozu iz jetre
• HIPOGLIKEMIJA- danima i satima: hormon rasta i kortizol smanjuju iskorištavanje glukoze, a potiču iskorištavanje masti.

Regulacija glukoze

Kada se koncentracija glukoze smanji na 4-5 mmol/L, središnji živčani sistem obično postane veoma podražljiv, jer HIPOGLIKEMIJA potiče aktivnost živčanih stanica.

Kada se smanji na 1-3 mmol/L mogu se javiti hronični grčevi i gubitak svijesti. Glukoza je jedina hranjiva tvar koju mozak, mrežnica i zametni epitel gonada normalno mogu iskorištavati za energiju. Zbog toga je važno da se koncentracija glukoze u krvi održava na dostatnoj visokoj razini kako bi se osigurala potrebna prehrana tih tkiva. Najveći dio koji se stvara GLUKONEOGENEZOM se iskorištava za metaboličke procese mozga. Bitno je da se koncentracija u krvi previše ne poveća iz 3 razloga:

• Glukoza stvara visok osmotski tlak u izvanstaničnoj tekućini te može doći do stanične dehidracije
• Velika koncentracija glukoze u krvi uzrokuje gubitak glukoze mokraćom
• Zbog toga nastaje BUBREŽNA OSMOTSKA DIUREZA, koja može uzrokovati gubitak vode i elektrolita iz organizma.