Benigni tumori stidnice - Zdravlje, medicina, lijecenje, zdravstveni portal

Benigni tumori stidnice


Benigni tumori stidnice mogu da potiču od kože ili potkožnog tkiva.
Na koži se najčešće javljaju papilomi na peteljci, a u
potkožnom tkivu fibromi i lipomi.

Obično se razvijaju u predelu velikih stidnih usana ili na međici neposredno ispod introitusa vagine. Počinju kao maleni izraštaji ispod kože, na širokoj bazi prema potkožnom tkivu. Kod nekih od njih, sa rastom tumora mesto pripoja se sužava i isteže, te se uskoro toliko izduži da sam tumor visi na peteljci.
Ponekad, naročito kod papiloma, može doći i do lake hiperpigmentacije kože tumora. Iako ih opaža kao strano telo, bolesnica ne oseća bol niti druge neprijatnosti. Ovi tumori, ukoliko ne dostignu naročito izraženu veličinu, obično ne izazivaju nikakve smetnje niti neugodne simptome. Tek ako su veoma veliki, deformišu organe na kojima se razvijaju kao strano telo izazivajući mehaničke smetnje, eventualno osećaj pritiska.

Iako sami po sebi nepredstavljaju skoro nikakvu opasnost po ženu, bolje ih je operativno odstranili i histološki verifikovati. Operacija je olakšana činjenicom da su fibroznom čahurom jasno odvojeni od okoline i da se vrlo često razvijaju na peteljci.
HEMANGIOMI VULVE
Na vulvi heamangiomi su inzvanredno rijetki – osim estetski neugodnog efekta, ne daju nikakve simptome, pa ih zbog toga obično i ne treba odstranjivati. Ipak, ako to žena zahteva, hemangiomi se mogu zbrinjavati operacijom.

Maligni tumori vulve
KARCINOM VULVE.
Karcinom vulve, posle karcinoma materice i karcinoma ovarijuma, predstavlja najčešću lokalizaciju malignih procesa na genitalnim organima žene. Međutim, u odnosu na pomenute lokalizacije relativno je redak i, mada predstavlja najčešći maligni tumor stidnice javlja se tek u 3 do 4% slučajeva svih karcinoma ženskih polnih organa.

Po pravilu, javlja se kod žena u odmaklim godinama života, obično duže vreme posle klimakterijuma. mada se, rede, može otkriti i kod mladih bolesnica.

Veoma je maligan, jer daje rane metastaze, najpre u regionalne limfne žljezde.
Može da se javi na bilo kom delu stidnice, ali najčešće maligna lezija počinje svoj razvoj u predelu Bartolinijevih žlezda, klitorisa ili velikih labija ili iz nepromenjene kože, ili se nadoveže na prekanceroze (leukoplakija, krauroza).

Karcinom vulve može da počne kao čvrst čvorić, (mala i čvrsta bradavica) ili, pak, neznatna, jedva uočljiva, bezbolna ulceracija u čijoj bližoj okolini žena oseća vrlo jak svrab. Ako se ova promena i njena prava priroda ne uoče blagovremeno i ne preduzmu mere lečenja, posle relativno kratkog vremenskog perioda dolazi do nekroze u centru bradavice, a odmah zatim ili nešto kasnije i do širenja ulceracije i sekundarne infekcije maligne promene. Dalji razvoj dovodi do prodora neoplazme u okolinu, tj. do maligne infiltracije potkožnog tkiva prema stidnim kostima, a i do daljeg širenja ulceracije, čiji su zidovi nekrotični, čvrsti i još uvek bezbolni.

Makroskopski, karcinom stidnice može da se javi kao vegetativni, egzofitični tumor
koji prominira iznad površine okolne kože. Osim toga, on može da ima ulcerozni i infiltrativni karakter.
Mikroskopski, karcinom stidnice najčešće je planocelularnog tipa, a samo veoma retko može biti u pitanju adenokarcinom.

Daje rane metastaze u regionalne limfne čvorove – poseban značaj imaja duboka femoralna Cloquetova ili Rosenmulerova žlezda u koju se ulivaju limfni sudovi iz okoline dražice i gornjeg dela vulve. Posle toga maligni proces prenosi se na ilijačne i ostale žlezde male karlice.
Per continuitatem maligno ognjište sve više prodire. Zavisno od primame lokalizacije, neoplazma može u svom širenju da prede na medicu, na rektum, čak i na bešiku.

Prema stepenu proširenosti postoje jedan pretklinički i četiri klinička stadijuma karcinoma vulve.

PRETKLINIČKI STADIJUM BOLESTI, (PREINVAZIVNI, NULTI STADIJUM), podrazumeva situaciju kada se maligna. Bez ikakvih simptoma i kliničkih manifestacija, pa se samo izuzetno retko otkrije i dijagnostikuje.

T0

Carcinoma in situ

T1

ograničen na stidnicu i manjeg je prečnika od 2 cm,

T2

ograničen na stidnicu i većeg je prečnika od 2 cm

T3

bez obzira na veličinu, infiltriše tumor bilo koje veličine koji prelazi na sluznicu mokraćne bešike ili rektuma, ili gornjeg dela mokraćne ccvi, ili je sam tumor fiksiran za kost.

T4

N0

regionalne limfne žlezde ne pipaju

N1

pipaju, ali su pokretne i nisu uvećane, nisu sumnjive na malignitet

N2

uvećane, čvrste i pokretne žlezde, klinički sumnjive na malignitet

N3

regionalne limfne žlezde ulcerisane.

M0

nema udaljenih metastaza,

M1a

pipaju duboke žlezde male karlice

M1b

ostale udaljene metastaze

Dijagnoza karcinoma vulve, zbog lake dostupnosti organa nije teška. Ipak, sa njom i terapijom često se zakasni. Ovo prvenstveno zbog toga što je u početku karcinom stidnice bez simptoma, odnosno jedini simptom je svrab koji se javlja u okolini ognjišta neoplazme. Svrab je uporan, ne reaguje na terapiju. Kasnije, kada se maligni proces proširi na okolno tkivo, javljaju se bolovi. U to vreme karcinom stidnice znatno je odmakao i postao inoperabilan, a često i u inkurabilan stadijum.
Prognoza je u principu nepovoljna, prvenstveno zbog toga što se bolest, po pravilu, otkriva sa zakašnjenjem. Ona je utoliko bolja ukoliko se maligni proces zapazi i dijagnostikuje u ranijem stadijumu.
TERAPIJA
operativna ukoliko proces nije odmakao. Operacija je zamašna i sastoji se u širokoj vulvektomiji sa odstranjenjem regionalnih limfnih žlezda. Posle operacije sprovodi se jonizujuće zračenje.

U odmaklim procesima, gde je operacija kontraindikovana, ili kod suviše starih ili bolesnih osoba, gde operacija ne dolazi u obzir zbog lošeg opšteg ili zdravstvenog stanja bolesnice, vrši se samo zračenje. Ranijih godina zračenje je vršeno radijumom i x zracima ili kobaltom. Poslednjih godina u terapiju kod karcinoma stidnice uvedeno je zračenje betatatronom. Postignuti su relativno zadovoljavajući rezultati.

Sarkom vulve.
Ovo je vrlo retko i veoma maligno oboljenje. Polazi od vezivnog tkiva stidnice, i to obično iz okoline jedne od Bartolinijevih žlezda.
Na velikoj stidnoj usni tada se vidi čvrst, obično prema stidnim kostima fiksiran, bolan infiltrat, koji se vrlo brzo uvećava i zahvata okolinu vagine, čmara i gluteusa sa odgovarajuće strane.
Karakteristično je za ovaj maligni tumor da vrlo rano hematogeno metastazira.
Terapija se sastoji u zračenju i, kad je to moguće, u operativnom odstranjenju malignog tumora. Nažalost, terapija je uglavnom neefikasna. Bolesnice uskoro, po pojavi prvih znakova bolesti umiru.

Tumori vagine
Benigni tumori vagine
Na vagini mogu da se jave benigni tumori od kojih su najčešći

CISTE VAGINE – obično i nisu pravi tumori već ciste ostataka Gertnerovih kanala. Dok su male, ove ciste prolaze bez simptoma, a kada porasta žena ih obično sama napipava. Tada mogu da otežavaju obavljanje polnih odnosa i. da dovode do simptoma izazvanih pritiskom na okolinu. Mogu da prave smetnje u drugom dobu porođaja i da otežavaju izlazak ploda.
Kod velikih cista lečenje je operativno. Dok kod malih nije potrebna terapija.

PAPILOMI, FIBROMI, ANGIOMI – tumori epitela i veziva – ovi tumori sami po sebi nisu klinički važni, preporučljivo je njihovo operativno odstranjivanje i mikroskopski pregled preparata.

Maligni tumori vagine
KARCINOM VAGINE
Primami karcinom vagine vrlo je retko oboljenje i javlja se po pravilu kod žena odmaklijeg životnog doba, koje su prešle klimakterijum, ali se može otkriti i kod nešto mladih žena.

Maligni proces počinje kao mala tvrdina, obično na zadnjem zidu vagine, u gornjoj trećini. Kasnije se tvrdina širi, razmekšava, ulceriše i inficira. Maligna neopiazma može da se razvije u tri makroskopska oblika vegetantni, ulcerozni, infiltrativni.

Prema prostranstvu maligno procesa na vagini, okolnim i udaljenim organima razlikuje se nekoliko kliničkih stadijuma bolesti. U pretkliničkom, takozvanom preinvaziv

T0

Carcinoma in situ

T1

ograničen je samo na zid vagine

T2

zahvaćeno i tkivo oko vagine, ali infilirat nije dospeo do zidova male karlice.

T3

dopire do karličnih zidova

T4

izvan male karlice, zahvata organe trbušne duplje ili, pak, prožima zid mokraćne bešike i zahvata njenu sluznicu ili sluznicu rektuma.

Mikroskopski – planocelularni, rijetko o adenokarcinomu.

Veoma je maligan, rano metastazira posebno limfogeno i kada se dijagnostikuje vrlo često je već gotovo. Zbog toga se u dijagnostici koristi skrining žena poslje menopauze.
TERAPIJA
u početku bolesti operativna,
u kasnijim stadijumima zračenje – rentgenom, kobaltom danas betatronom

SARKOM VAGINE
To je veoma retko, ali i veoma opasno maligno oboljenje, jer se brzo hematogeno metastazira. Javlja se češće kod relativno mladih žena. Obično se javlja u obliku čvrstog tumora za koji se u početku misli da je fibrom.
Dijagnoza se postavlja histološkim pregledom isečka ili operativno odstranjenog tumora. Prognoza je još gora nego kod karcinoma a liječenje je u biti isto
METASTATCKI TUMORI NA VAGINI
Karcinom grlića materice. On se u početku širi na vaginaine svodove koje izravnava sužavajući dno vagine, a zatim naniže dopirući u zapuštenim slučajevima skoro do introitusa. Vagina je tada pretvorena u kratku cev, smanjene prolaznosti, neelastičnih, neravnih i trošnih infiltrisanih zidova. Iz nje se cedi sukrvičast odliv koji veoma zaudara. Osim toga, kao sekundarni maligni tumor na vaginu može da prede nelečen i zanemaren karcinom vulve. U tom slučaju maligni proces prenosi se na delove vagine odmah iznad introitusa.
Karcinoma tela materice
Horionepiteliom – javljaju na donjoj trećini vagine odmah iznad introitusa u vidu trošnih, tamnoplavih lezija. Iz njih bolesnica obilno krvari. Krvarenje je dugotrajno i obično izaziva kod bolesnice krajnji stepen anemije.
Tumori materice
Benigni tumori materice
Benigni tumori grlića materice. Od benignih tumora materice najčešći su

 FIBROMI – koji su opisani u poglavlju o dobroćudnim lumorima materice.
 CERVIKALNI MIOMI – naročito ako dostignu značajniji rast, dislociraju matericu i grlić i, vršeći pritisak na okolne organe, prvenstveno na mokraćnu bešiku i rektum, remete i otežavaju njihovu funkciju. Mogu biti uzrok sterilitetu. Osim toga, ako dođe do trudnoće, oni kao miomi previja otežavaju prolazak ploda kroz porođajni kanal.
 HEMANGIOM – kao veoma redak, klinički bez posebnog značaja,

Odstranjenje fibromioma sa cerviksa može biti tehnički teško izvodljivo, kako u toku porođaja carskim rezom tako i izvan porođaja.
Ako je lokalizacija fibromioma ili hemangioma na grliću materice nepovoljna za izolovanu miomektomiju, može se u nekim slučajevima, umesto miomektomije ili zajedno s njom, uraditi i amputacija grlića. Ponekad, iz tehničkih razloga, zbog položaja, broja i veličine fibromioma, mada su takve situacije izuzetno retke, i kod mladih žena mora da se, umesto miomektomije, uradi totalna histerektomija,

ADENOMI TELA MATERICE (POLIPI KORPUSA) – Adenomi i polipi tela materice u nisu pravi tumori već benigne hiperplazije endometrijuma. Mogu se javiti od detinjstva pa sve do senijuma, ali se najčešće sreću kod žena u klimakterijumu neposredno po gašenju ovarijalne funkcije. Uzroci pojave: ovih polipa nisu poznati, a njihova simptomatologija je relativno oskudna. Obično ih prati neuredno krvarenje koje nastaje zbog oštećenja samog polipa i povrede njegovih sudova, zatim belo pranje i eventualno bolovi koji dovode do kontrakcija materice – pa su bolovi povremeni i u obliku grčeva. Belo pranje je posledica sekundarne infekcije oštećene površine polipa.
Polipe korpusa materice treba razlikovati od placentnih polipa, koji su u stvari u kavumu zadržani i na zidu materice organizovani komadići posteljice zaostali posle pobačaja ili posle porođaja. A posebna opasnost je što mogu maskirati karcinom korpusa – eksplorativna kiretaža radi dijagnostike.

Fibromiomi materice
To su čvrsti, mesnati tumori glatke muskulature i vezivnog tkiva, sastavljeni iz gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice. Odnos ovih dveju komponenata nije uvek podjednak: ponekad je više mišićnog, a ponekad preovladuje vezivno tkivo. Zbog toga što je u tumoru zastupljeno i mišićno i vezivno tkivo mnogi autori nazivaju ih fibromiomima ili čak fibromima U svakom slučaju, fibromiomi su najčešći tumori ženskih polnih organa. Predstavljaju 9.5% svih benignih tumora materice.

Ove benigne tvorevine javljaju se nešto ranije, ali se obično otkrivaju kod žena u doba pune polne zrelosti i aktivnosti ili nešto kasnije, u drugoj polovini ovog doba, između 35 i 55 godine života. Veoma su retki pre dvadeset pete godine, a samo izuzetno mogu da se nađu u doba puberteta ili pre toga doba.

Kada se jave oni obično rastu i napreduju sve do menopauze a u klimakterijumu i senijumu najčešće dolazi do njihove spontane regresije i atrofije. Novi fibromiomi ne javljaju se posle menopauze. Oni koji se jave ili rastu posle klimakterijuma su maligni.

Povezuju se sa povećanim lučenjem estrogenih hormona,. Ova pretpostavka nije do sada potvrđena, pa se ne zna tačno da li su fibromiomi na materici posledica hiperestrogenemije ili su pak, i oni i hiperestrogenemija poslenica nekog trećeg još nepoznatog i nedovoljno ispitanog faktora.

Oni mogu da se jave na bilo kom delu materice, ali se najčešće javljaju na telu i istmusu a daleko ređe na grliću materice i na okruglim vezama.

Prema mestu na kome se jave na materici dele se na korporalne, istmične, cervikalne i fibromiome okruglih veza.

Fibromiomi retko nastaju pojedinačno, a češće se javljaju istovremeno po 2 ili više. Njihov broj na materici može biti veoma veliki i, ponekad, doduše retko može da dostigne nekoliko desetina, pa čak, izuzetno, i nekoliko stotina.
Pojedinačni fibromiomi obično su krupniji, a ako ih je više onda se pored krupnijih mogu naćin i veoma mali čak kao zrno prosa ili graška.

Prema tome u su odnosu sa zidom materice dele se na
 submukozne
 intramuralne (interstcijalne)
 subserozne i
Najčešći su intramuralni, zatim subserozni a najrjeđi su submukozni. Mnogi počinju svoj razvoj kao intramuralni, pa tokom rasta postani subserozni ili submukozni.

Subserozni i submukozni mogu vremenom da se odvoje od zida materice i da s njim ostanu povezani peteljkom, kroz koju prolaze krvni sudovi koji ih ishranjuju. Subserozni fibromiomi, ukoliko su na peteljci, mogu da se uvrnu i da pri tom, zbog zatvaranja krvnih sudova, izazovu kongestiju i nekrozu tumora, sa peritonitisom.

Submukozni fibromiomi, ukoliko su na peteljci, deluju na matericu kao strano telo i izazivaju njene povremene kontrakcije zbog čega se njihova peteljka izdužuje, a sam tumor, dilatirajući cevikalni kanal, postepene prolazi kroz njega i izlazi u vaginu.- Myoma nascens.

Miomi koji se razvijaju između listova širokih veza nazivaju se intraligamentnim – mogu doći u intiman dodir sa ureterima, o čemu treba voditi računa pri operativnoj intervenciji.

Ponekad fibromiom materice, ako polazi sa zadnje sirane, naročito od istmusa ili supravaginalnog dela vrata materice, može da. se razvija unazad retroperitonealno ispod peritoneuma koji oblaže Duglasov prostor i da taj deo peritoneuma odiže.

Fibromiomi materice obično su vrlo čvrste konzistencije, ali vremenom, zbog njihovog rasta, degenerativnih promena oni se razmekšaju i da po svojoj konzistenciji podsećaju na gravidnu matericu, što pri pregledu mladih žena može da pričinjava izvesne dijagnostičke teškoće.

Kada se jave, degenerativne promene počinju najpre od centra, fibromioma gde je ishrana, naročito kod većih mioma, najslabija, pa se šire na ceo miom sve do kapsule. Zbog toga se degenerativne promene uglavnom javljaju na fibromiomima koji su, znatne veličine. Najčešće degenerativne promene na ovim tumorima su hialina, cistična i masna degeneracija, zatim kalcifikacija i nekroza. Osim toga, kod degenerativno promenjenih tumora može lako doći do infekcije koju prati povišena temperatura sa, groznicom. Izuzetno retko može na fibromiomu doći do maligne degeneracije u smislu nastajanju sarkomatoznog ognjišta.

SIMPTOMI FIBROMIOMA MATERICE
Najveći broj fibromioma materice u početku svoga razvoja ne pokazuje nikakve simptome. Simptomi se obično javljaju tek kada fibromiom dostigne izvesnu veličinu i počne da vrši pritisak na susedne organe, prvenstveno na mokraćnu bešiku, uretru i rektum. To su najpre osećaj punoće u donjem delu trbuha, dizurija, opstipacija.

Česti simptomi fibromioma materice su i neuredna aciklična krvarenja, kao i menoragije.
Kao posledica neurednih, produženih i obilnih metroragija kao simptom može da se javi i, sekundarna anemija. Kod bolesnica sa fibromiomom materice do krvarenja dolazi zbog smanjenja kontraktilne sposobnosti tumorom promenjenog zida materice.

Izvesne fibromiome prati sterilitet. Ako žena sa fibromiomom materice ostane bremenita, zbog deformacije materične duplje i pritiska koji tumori mogu da vrše na začetak, može da nastupi spontan pobačaj. Ako se, pak, trudnoća i pored postojećih mioma nastavi, pa kasnije nastupe komplikacije u vidu jakih bolova zbog torkvacije tumora ili degenerativnih pojava u njemu, treba, bez obzira na graviditet, pažljivo uraditi miomektomiju. Po operaciji trudnoća se nastavlja. Kod trudnica sa miomom na materici, kad se trudnoća iznese do kraja, u porođaju mogu nastati različite komplikacije, pre svega primarno slabe porođajne kontrakcije, produženo doba širenja nepravilnosti u doba istiskivanja posteljice i atonično krvarenje posle porođaja.

Fibromiomi, lokalizovani na istmusu i grliću materice koji dodiruju, sužavajući zatvaraju unutrašnje ušće materice i time sprečavaju vaginalan porođaj, nazivaju se fibromiomi previja,
DIJAGNOZA FIBROMIOMA
postavlja se ginekološkim pregledom. Pri tom se na materici ili pored nje opipavaju pojedinačni ili mnogobrojni čvrsti čvorovi različite veličine. Ponekad je celokupna materica obuhvaćena neoplazmatičnim tkivom te može da izgleda pravilno uvećana u celini.
U diferencijalnoj dijagnostici treba najčešće misliti na normalnu trudnoću, poremećenu trudnoću, odnosno pobačaj i na tumore na adneksama.
U današnjoj svakodnevnoj ginekološkoj praksi, sve prijašnje metode zamenjene su ultrazvukom koji pruža precizne i tačne podatke o veličini, položaju i eventualnim tkivnim promcnama postojećeg fibromioma.
TERAPIJA.
Lečiti tek kada im fibromiomi počnu pričinjavati izvesne tegobe, ili kad se ustanovi da su tumori dostigli veličinu pri kojoj se na njima mogu očekivati degenerativne promene.

Kod mladih žena nastoji se da se operativnim putem odstrane samo miomi, tj. da se izvrši miomektomija. Ovo je olakšano time što su fibromiomi čvrstom vezivnotkivnom čahurom jasno odvojeni od normalnog tkiva materice pa ih je lako iz nje izljuštiti. Kad to nije moguće, ili kod starijih žena, gde to nije potrebno, jer ne žele ili ne mogu više da rađaju, vrši se operativna ekstirpacija materice, histerektomija. Histerektomija se može izvršiti abdominalnim ili vaginalnim putem. Ona može biti parcijalna ili totalna.
Maligni tumori materice
Maligni tumori materice su relativno česta oboljenja kod žene. To naročito važi za karcinom materice, koji po učestalosti dolazi na prvo mesto, daleko ispred svih drugih lokalizacija malignih oboljenja u organizmu žene.
U stvari, ako se karcinom materice prema mestu nastajanja podeli u karcinom grlića i karcinom tela, onda na prvo mesto po učestalosti dolazi
 karcinom dojke,
 zatim karcinom grlića,
 pa karcinom tela materice.

Srećna je okolnost što je materica, iako unutrašnji polni organ, lako dostupna pregledima, te se i promene na njoj, bilo kakve da su, ako se na njih misli, mogu lako otkriti i sto rak tela i rak grlića materice prilično rano daju izvesne alarmantne simptome, u prvom redu krvarenje, koje uplaši bolesnicu i dovede je lekaru. Nažalost, i pored toga, slučajevi ranog otkrivanja raka materice dosta su retki, te se još i danas u praksi sreću odmakli, često inkurabilni oblici bolesti.

Iako uzroci malignih tumora zasad nisu poznati, sigurno je da se ovi tumori pod dejstvom agensa koji ih izazivaju, ne javljaju i ne razvijaju iznenada, već im prethode pretkliničke promene u ćelijama tkiva i organa u kojima nastaju.. Prema tome, da bi se mogla sa sigurnošću da postavi dijagnoza malignog oboljenja, neophodna je verifikacija mikroskopskim pregledom histološkog preparata, dobijenog isečkom sumnjivog tkiva.
Cervikalne intraepitelne neoplazije materice (CIN)
(Prekancerske promene na grliću materice)

I na grliću materice ne dolazi do iznenadne i nagle pojave kancerske lezije, već joj po nekoliko godina prethode izvesne promene u ćelijama epitela iz kojih će se kasnije verovatno razviti karcinom. Te promene ne mogu se makroskopski zapaziti, mogu se otkriti samo mikroskopskim pregledom ćelija dobijenih iz cervikalnog ili vaginalnog brisa ili isečkom sumnjivog tkiva.

Pri tome promenjene ćelije cervikalnog epitela pokazuju sve, obično u nešto manjoj meri izražene karakteristike maligne degeneracije: nejednake su po veličini, nepravilnog oblika, nukleoprotoplazmatični odnos je promenjen u korist jedra, hiperhromatična jedra. Poremećeno je prirodno redanje ćelijskih slojeva od bazalne membrane prema površini i zapaža se veći procenat ćelija u mitozi.
Ove promene, ako su manjeg intenziteta i ne zahvataju sve slojeve epitcla, označavaju se kao displazija.

DISPLAZIJA GRLIĆA MATERICE
Može da se javi u tri stepena: lakša, umerena i teška.

Displazija I stepena

displasio gradus levis

promenjenih ćelija samo u donjoj trećini epitela.

Displazija II stepena

displasio gradus mediocris

poremećaj stratifikacije epitela i promenjene ćelije zapažaju se od bazalnog sloja do polovine epitela, a

Displazija III stepena

displasio gradus maioris

promenjene ćelije epitela i poremećaj stratifikacije vide se sve do površine epitela.

I displazije i preinvazivni karcinom grlića materice spadaju u grupu promena na grliću materice nazvanih cervikalne intraepitelne neoplazije (CIN).
 Displazije I i II stepena mogu vremenom da evoluiraju u preinvazivni karcinom grlića, ali da se isto tako mogu posle izvesnog vremena, spontano ili pod dejstvom terapije da povuku i da dođe do izlečenja.
 To se ne može reći i za displaziju III stepena, koju je dijagnostički prilično teško razgraničiti od preinvazivnog karcinoma. Kako se displazija trećeg stepena vremenom razvija prelaskom u preinvazivni, a preko ovog u invazivni karcinom grlića, kad se postavi dijagnoza ovog stanja potrebno je sprovesti operativno lečenje.

Inače, displazija grlića materice, kao i preinvazivni karcinom ovog organa nisu makroskopski vidljive promene mada se češće nego inače otkrivaju kod leukoplakije i eritroplakije cerviksa.
Preinvazivni karcinom grlića materice
(Intraepitelni, nulti ili karcinoma in situ)

Preinvazivni karcinom grlića materice je stadijum ovog malignog oboljenja u kome su maligne promene lokalizovane samo u epitelu cerviksa, najčešće oko spoljnjeg ušća materice. U tom stadijumu maligne ćelije još nisu probile bazalnu membranu.

U ovom stadijumu nema metastatskog širenja bolesti. Dijagnoza ovog pretkliničkog stadijuma nije laka, jer je grlić materice makroskopski obično nepromenjen, mada se na njemu često može da otkrije leukoplakija ili eritroplakija cerviksa.

Zbog toga se dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića postavlja prilikom kontrolnih, rutinskih ili sistematskih ginekoloških pregleda, na osnovu pozitivnog citološkog nalaza (IV ili V grupa cervikalnog sekreta po Papanikolau), ili na osnovu kolposkopskog pregleda.

I u jednom i u drugom slučaju dijagnozu treba potvrditi mikroskopskim pregledom isečka sa grlića.
Najbolje je ako se za uzimanje isečka koristi konizacija koja je istovremeno i dovoljna terapijska mera u slučaju mikroskopske potvrde dijagnoze displazije ili preinvazivnog karcinoma.

Prema tome, konizacija je metoda izbora u lečenju mladih žena sa preinvazivnim karcinomom cerviksa, jer se njome odstranjuje samo deo sluznice oko spoljnog ušća i duž cervikalnog kanala, sa nešto malo okolnog miometrijuma bez oštećenja unutrašnjih polnih organa i bez poremećaja njihove funkcije. Konizacija se može raditi i kod trudnica ukoliko se preinvazivni karcinom otkrije u trudnoći. Ako se carcinoma in situ dijagnostikuje kod starijih žena, umesto konizacije treba uraditi totalnu histerektomiju.

Ako se cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) ne otkrije u ovom stadijumu i ako se promene u ćelijama epitela spontano ili pod terapijom ne povuku, što se u ranoj fazi dešava u znatnom procentu, maligni proces nastavlja da se razvija više godina pa i 10, i bolest prelazi u invazivni stadijum.
Prvi period ovog stadijuma, dok je invazija manja od 3 mm (mikroinvazija), takođe protiče asimptomatski, a makroskopske promene i drugi simptomi bolesti javljaju se tek u drugoj periodi prvog stadijuma bolesti.

Karcinom grlića materice
Skoro ¾ malignih tumora na polnim organima žene pripada karcinomu grlića.
Javlja se kod relativno mladih žena, obično negde pred menopauzu. Može da se javi i kod veoma mladih žena, čak i kod devojaka.

Zanimljivo je i veoma važno da, zahvaljujući sve obuhvatnijim preventivnim merama, naročito u razvijenim zemljama sa visokim životnim standardom, poslednjih decenija broj karcinoma grlića materice u invazivnom stadijumu postepeno i stalno se smanjuje i polako se po broju slučajeva približava karcinomu endometrijuma od koga je bio češći više od dva puta. Tome doprinosi poboljšana lična zdravstvena i higijenska kultura žena i sredina u kojoj žive, bolje organizovana zdravstvena služba i veća briga društvene okoline za zdravlje žena, što podrazumeva, pre svega, organizovanje povremenih sistematskih pregleda ženske populacije u doba najveće ugroženosti.

Karcinom grlića materice najčešće počinje oko spoljnog ušća grlića materice na mestu prelaska pločastoslojevitog epitela spoljne površine vaginalne porcije u jednoslojan cilindričan epitel endocerviksa.

U svakom slučaju, maligna degeneracija najpre se javlja na ćelijama pločastog epitela oko samog spoljnog ušća materice i relativno dugo ostaje na tom mestu, u samom epitelu, ne prodirući odmah u stromu, odnosno ne dovodeći do invazije. U to vreme promene na epitelu još se ne mogu makroskopski zapaziti. To je tzv. preinvazioni ili intraepitelni stadijum karcinoma grlića materice. Bolest u ovom stadijumu ostaje nekoliko meseci, pa čak i nekoliko godina.
Ako se za to vreme ne otkrije početna maligna lezija i odmah ne odstrani u tom stadijumu, doći će do daljih promjena na njoj. Širenje po površini dovešće do pojave erozije na grliću, koja se i golim okom može videti, a prodor u dubinu dovešće do invazije u stromu i preko nje limfnim putem može se očekivati pojava metastaza u regionalnim limfnim žlezdama i na udaljenim organima i infiltracija susednih tkiva i organa
Već nastala makroskopska erozija obično se širi oko spoljnog ušća i može se razvijati u tri makroskopska tipa: vegetantni, ulcerozni i infiltrativni.

Najčešći je vegetantni oblik, kada se na grliću stvaraju trošne izrasline koje mu daju izgled karfiola. Kod ovog makroskopskog oblika karcinoma grlića materice postoji spora tendencija ka širenju malignog procesa u dubinu i infiltraciji parametrija i vagine, pa se na vaginalnom delu grlića mogu razvijati i značajne makroskopske promene, a da je proces još operabilan. Površina cervikalnog tumora je uzdignuta, neravna i trošna. Sa nje pri pregledu ili dodiru otpadaju sitni komadići tkiva i iz oštećenih krvnih sudova nastupa lako, kontaktno krvarenje koje je ujedno i jedan od prvih simptoma ove bolesti.

Infiltrativni oblik karcinoma grlića, što mu i ime kaže, karakteriše relativno rana infiltracija malignog procesa u dublja tkiva, kroz bazalnu membranu u zid grlića, u parametrija i u gornji kraj vagine.

Isto važi i za ulcerozni oblik koji je, pored brze infiltracije, praćen i stvaranjem ulceracije na grliću, koja infiltriše okolna tkiva, razara ih, pre svega grlić materice, i stvara ulceraciju. I kod infiltrativnog, kao i kod ulceroznog tipa, površina nastale ulceracije je trošna zbog čega maligna promena na dodir krvari.

ENDOCERVIKALNI OBLIK KARCINOMA – Ukoliko se od početne lezije, sa mesta smene epitela, maligni proces ne razvija upolje, već nastavi svoj razvoj unutra i naviše. Obično je ulceroznog ili infiltrativnog tipa. Kod ove lokalizacije, vaginalni deo grlića materice dugo vremena makroskopski ostaje nepromenjen, jer se maligni proces širi od spoljnjeg ušća grlića materice naviše, duž tkiva endocerviksa, te je skriven od pogleda ginekologa pri običnom ginekološkom pregledu. Pri tome dolazi do maligne infiltracije tkiva od endocerviksa u miometrijum grlića, te grlić, iako na izgled nepromenjen, može biti znatno prožet malignim tkivom. Zbog toga, pri digitalnom pregledu, vaginalni deo grlića izgleda čvrst, često lako uvećan i kod odmaklijeg procesa obično teže pokretan. Pri tome, dosta često, grlić dobija bačvast oblik. U svakom slučaju, kod endocervikalne forme karcinoma, znatno je teže postaviti blagovremenu dijagnozu, odnosno ovaj karcinom se po pravilu kasnije dijagnostikuje, i, pored ostalog, i zbog toga je on maligniji po toku i sa gorom prognozom

Mikroskopskim pregledom karcinom grlića materice klasifikuje se kao karcinom pločastog i vrlo retko kao karcinom cilindričnog epitela. Karcinom pločastog epitela može biti planocelulamog, bezocelularnog i intermedijarnog tipa. Manje zrele mikroskopske forme karcinoma brže se razvijaju, ranije daju metastaze, pa im je i prognoza gora.

U svakom slučaju valja znati da je karcinom grlića materice cilindričnog tipa ćelija rezistentan na lečenje zračenje.

DIJAGNOZA INVAZIVNOG STADIJUMA RAKA GRLIĆA MATERICE
Dijagnoza invazivnog stadijuma postavlja se kliničkim pregledom, dopunskim pregledima i laboratorijskim analizama.
Svaki pregled treba započeti razgledanjem grlića materice pomoću vaginalnih ekartera ili spekuluma. Pri tome se na griću oko spoljnjeg ušća materice zapazi erozija.
Sa erozije, odnosno iz zadnjeg vaginalnog svoda i iz spoljnog ušća materice brisom sterilne vate uzima se sekret i napravi razmaz, koji se oboji po metodi papanikolau i pregleda pomoću mikroskopa. Materijal za citološka ispitivanja može isto tako da se uzme iz cervikalnog kanala ili sa površine grlića i iz njegovog spoljnog ušća pomoću posebne špatule ili, pak, aspiracijom.

Na načinjenom i po metodi papanikolau obojenom preparatu, nalaz krupnih, nejednakih, nepravilnih ćelija, koje se odvajaju u plakarima i čija nepravilna i nejednaka hiperhromatična jedra čine najveći deo ćelije, ukazuju na malignitet.
Osim pregleda vaginalnog razmaza, u dijagnostici karcinoma grlića materice korištene i kolposkopija i kolpomikroskopija.

Definitivna dijagnoza raka grlića materice postavlja se histološkim pregledom sa isječka grlića. Pri sumnji na karcinom grlića materice treba uzeti isečak sa erozije na grliću, ali pri tome ne treba zaboraviti ni mogućnost postojanja endocervikalnog oblika karcinoma, te obavezno, osim isečka, treba malom kiretom iskiretirati i kanal grlića materice

Isečak sa grlića materice treba obavezno uzimati sa mesta koje pod ekarterima izgleda najsumnjivije kao mesto na kome može da postoji početna maligna lezija.

Ponekad je potrebno da se materijal za mikroskopski pregled uzme sa 2 ili 3 mesta. Katkad i to nije dovoljno, pa se u takvom slučaju preporučuje površna konizacija grlića uz naknadne serijske preseke operacijom dobijenog materijala.

Veliku pomoć u određivanju mesta sa koga ba uzeti isečak može da pruži prethodno premazivanje površine grlića jodnom tinktum ili kolposkopija. Obe ove metode pružaju mogućnost vizuelnog otkrivanja sumnjivih mesta i uzimanje isečka. – Ciljana biopsija

Svaku, čak i minimalnu, eroziju na grliću treba shvatiti kao potencijalno malignu i dopunskim pregledima a naročito pregledom po metodi papanikolau, šilerovom jodnom probom i kolposkopijom treba nastojati da se utvrdi njena prava priroda. Svaka ginekološka ambulanta, a čak i ambulanta opšte prakse, treba da ima tehničke i kadrovske mogućnosti za korišćenje pomenutih dijagnostičkih metoda.

SIMPTOMI RAKA GRLIĆA MATERICE
Ne postoje toliko rani simptomi u preinvazivnoj fazi. Kad se simptomi jave, bolest je već poodmakla, bolje reći, već je duže vreme u invazivnom stadijumu.
No, i njih je malo i nisu uvek alarmantni, pa ih bolesnice često ne zapažaju ili im ne pridaju pažnju.U prve simptome raka grlića materice spadaju
 kontaktno krvarenje i uporno, na terapiju rezistentno,
 sukrvičasto belo pranje, rezistentno na bilo kakvu uobičajenu terapiju, prvo je samo bijelo pranje a kasnije nastaje sukrvičasto kao isprano meso i u velikoj mjeri ukazuje na postojanje maligniteta.
 Bol – kao treći znak javlja se jako kasno kad je bolest odmakla i kad je maligni proces duboko prodoro u paremetrija, za uspjeh u liječenju neophodno je otkriti karcinom prije pojave bola

Prva dva simptoma treba da navede lekara da, obavezno pregleda bolesnicu pomoću spekuluma ili ekartera. Ako pri tom pregledu otkrije suspektnu eroziju, njen karakter treba daljim pregledima detaljno ispitati.

Klasifikacija raka grlića materice prema stepenu napredovanja procesa grupišu u četiri stadijuma. Dijeli se na dvije glavne grupe:
 Pretklinički stadijum koji karakteriše pojava i početni razvoj bolesti u samom epitelu grlića, bez prodora kroz bazalnu membranu, bez metastaza u regionalnim limfnim žlezdama. Još se naziva nulti, intraepitelni ili preinvazivni karcinom ili carcinoma in situ.
 Invazivni oblik karcinoma grlića materice klinički se, može podeli u četiri stadijuma.

0

Carcinoma in situ

I

striktno ograničena na grlić materice.

Ia*

ne može se dijagnostikovati običnim pregledom, već samo laboratorijskim analizama

Ib

Makroskopski se vidi maligna promena u vidu erozije

II

širi izvan grlića materice (prožima zid grlića i prelazi na najbližu okolinu gornju trećinu vagine i jedan deo parametrija)

IIa

maligni proces je prešao na gornji deo vagine, pri čemu je njena donja trećine slobodna, a parametrija nisu još infiltrisana

IIb

osim vagine, zahvatio je i parametrija, koja su skraćena i zbog čega je pokretljivost materice ograničena.

III

grlić je cio zahvaćen malignim infiltratom, koji preko parametrija, koja celom širinom infiltriše, dopire do karličnih zidova i zahvata i donju polovinu vagine.

IIIa

ne širi na zid male karlice

IIIb

prelazi na zid karlice

IV

proširio se izvan male karlice ili je zahvatio zid i sluznicu mokraćne bešike i rektum.

*- Kako su u Ia stadijumu, iako teorijski moguće, metastaze u regionalnim limfnim žlezdama izvanredno retke, izvesni kliničari (Mestvert iz Nemačke) uveli su u kliničku praksu pojam mikroinvazivnog karcinoma, što kod karcinoma grlića podrazum.eva malignu leziju koja se može otkriti samo mikroskopskim pregledom i čija dubina invazije dostiže samo do 3mm milimetra. Kod takve dijagnoze smatra se da limfne žlezde nisu zahvaćene malignim procesom i da terapiju treba ograničiti na konizaciju ili na totalnu histerektomiju, bez radikalnih operativnih zahvata. Naravno, posle intervencije bolesnica mora dugo redovno da se kontroliše.

RAK GRLIĆA MATERICE I TRUDNOĆA
Nije naročito retko da, ako se ne radi o previše odmakloj malignoj leziji, žena obolela od raka grlića materice zatrudni. Simptomi raka grlića materice u trudnoći isti su kao i van graviditeta. Bolest se, međutim, obično teže i kasnije otkriva, jer se i lako krvarenje i belo pranje često pripisuju trudnoći a ne malignom procesu.
Zbog toga je neophodnoda se svaka trudnica kao i ostale ginekološke bolesnice pregleda pomoću spekuluma ili ekartera i da se i kod nje koriste i druge dijagnostičke laboratorijske metode, ako je to potrebno.
Treba, međutim, imati na umu da citološki, pa čak i histološki nalaz u trudnoći može biti donekle promenjen i bez maligniteta, što može da zavede citologa, odnosno histopatologa. Zbog toga pri slanju materijala treba uvek naznačiti daje u pitanju trudnica.

Ako se posumnja u postojanje malignog procesa na grliću materice kod trudnica, veoma je važno što ranije postaviti tačnu dijagnozu, jer je zapaženo da se rak grlića materice kod trudnica mnogo brže razvija nego inače. Isto tako, zapaženo je u takvim slučajevima da se trudnoća razvija normalno sve do termina kad treba da nastupi porođaj, a da je onda, ako je primarno ognjište odmaklo u razvoju, dilatacija cervikalnog kanala otežana, pa čak pokatkad i onemogućena.
Međutim, trudnoća se do porođaja retko iznese, osim u nedijagnostikovanim slučajevima, jer ako se maligni proces otkrije ranije u toku trudnoće, onda se ne čeka porođaj, već se bolesnica podvrgava bilo radikalnoj operativnoj terapiji, pri čemu se zajedno s matericom odstranjuje i plod.

Trudnoću ostavljamo do kraja samo kod bolesnica kod kojih se rak grlića otkrije pred sam termin porođaja kada je plod sposoban za vanmaterični život. U takvim slučajevima, ako dođe do spontanog porođaja, na obolelom grliću se stvaraju prostrani rascepi iz kojih bolesnica obilno krvari. Kod većine takvih bolesnica nemoguća je potpuna dilatacija cervikalnog kanala i spoljnog ušća materice, pa se porođaj mora da dovrši carskim rezom.

Ako se kod trudnica otkrije preinvazivni karcinom grlića materice, onda je dovoljno da se uradi samo konizacija i da se bremenitost ostavi do kraja.

TERAPIJA KOD RAKA GRLIĆA MATERICE
Zahteva brzu i energičnu terapiju.
U nultom stadijumu lečenje je operativno, a izbor metode zavisi od starosti bolesnice, od toga da li je rađala i da li želi još dece. Mlađim ženama i ženama koje još žele da rađaju treba sačuvati matericu i njene funkcije, a odstraniti maligno ognjište, što se postiže odstranjenjem tkiva grlića materice, koje okružuje endocerviksa, zajedno sa endocerviksom sve do njegovog unutrašnjeg ušća. Ovako sprovedena operativna terapija ne remeti generativne funkcije žene, te je žena sposobna da kasnije zatrudni, nosi trudnoću i rodi uz redovnu i brižljivu kontrolu ginekologa. Ovakva konzervativna operacija, ako se sa sigurnošću ustanovi da se radi o preinvazivnom karcinomu, vrši se i kod gravidnih bolesnica, koje uz redovnu kontrolu iznesu trudnoću do kraja i rode. Ukoliko je dijagnoza preinvazivnog karcinoma grlića sigurno postavljena, kod starijih žena i žena koje ne žele da rađaju može da se uradi i totalna histerektomija.
Ako se prema kliničkom nalazu pretpostavlja da se iza nultog stadijuma može da krije invazivni karcinom grlića, onda je i kod starijih žena bolje najpre uraditi konizaciju, pa, zavisno od histološkog nalaza, odlučiti da li je ta operacija dovoljna, što je slučaj kod negativnog nalaza, ili se lečenje mora nastaviti radikalnom histerektomijom i zračenjem, što se radi ako se pri histološkom pregledu otkrije invazivni oblik maligne lezije.

Mišljenja o lečenju invazivnih formi karcinoma grlića materice su podeljena. Neki ginekolozi su za operativnu terapiju početnih kliničkih oblika, a drugi su pristalice jedino zračenja.
Mi smo za to da se I i IIa stadijum leče operativnim putem, ukoliko za operaciju ne postoje neke druge kontraindikacije (preterana gojaznost, srčana oboljenja, proširene vene, bolest bubrega itd.). Pri tome se vrši proširena abdominalna histerektomija sa odstranjenjem adneksa, parametrija, regionalnih limfnih žlezda i gornjeg dela vagine. Pre i posle histerektomije preporučuje se perkutano ili intrakavitamo jonizujuće zračenje.

Bolesnice u zakasnelom drugom i u trećem stadijumu ne operisu se, već se lece samo kombinovanim jonizujućim zračenjem. A postoji metoda odstranjenja cele male karlice po Branšvigovoj metodi. No, ova operativna metoda nije svuda prihvaćena.

Bolesnice u četvrtom stadijumu se ne leče kauzalno već im se medikamentoznim sredstvima, i naročito opijati ma uz primenu dezodoransa i održavanje lične čistoće, ublažavaju i olakšavaju poslednji dani života.
PROGNOZA
Petogodinšnje preživljavanje – u prvom stadijumu je oko 80%, u drugom oko 50%, a u trećem stadijumu je vrlo mali.
Rak tijela materice
Najčešće se javlja kod starijih žena, obično više godina posle menopauze. Na ovo starosno doba, od svih slučajeva karcinoma endometrijuma otpada najveći deo, odnosno oko 75%. Međutim, karcinom endometrijuma može da se javi čak i pri kraju generativne periode

Lekar mora da ima na umu i ovu okolnost, pa da kod žena pred menopauzu ili u vreme klimakterijuma, u slučaju ponovljenih metroragija, posumnja i na ovo oboljenje i da, radi postavljanja dijagnoze, izvrši eksplorativnu kiretažu.

Zanimljivo je da od adenokarcinoma tela materice češće od drugih obolevaju gojazne žene u doba i posle klimakterijuma, koje pate od hipertenzije i od koje potea od dijabetesu.

Atipična adenomatozna hiperplazija – prethodi pojavi adenokarcinoma tela materice. Neke ćelije u endometriju dobiju karakteristike neoplastičnih ćelija Lakši oblici atipične adenomatozne hiperplazije mogu biti reverzibilni. A teži oblici su preinvazivni karcinom.

Zatim nastaje invazinvo ognjište – koje se vrlo brzo se širi bočno duž sluznice materice i kod egzofitične forme prema materičnoj šupljini u vidu polipoznih izraštaja koji uskoro nekrotišu. Osim toga, naročito kod infiltrativnih formi maligni proces prodire kroz mišić materice prema perimetrijumu.
Ako se ne otkrije na vreme, karcinom endometrijuma širi se duž endometrijuma prema ušću jajovoda, kroz koje može da prodre u lumen jajovoda infiltrišući njihovu sluznicu. Daljim širenjem naniže maligni proces spušta se prema istmusu i grliću materice, a naviše može da probije zid materice i da prede na okolne organe (bešiku, jajovode, rektum). Istovremeno sa širenjem per continuitatem, maligni proces se širi limfogeno i hematogeno.

Po histološkoj građi to je adenokarcinom endometrijuma. Samo u veoma retkim slučajevima može da se radi o karcinomu pločastog epitela na stalog na ognjištima metaplazije (adenoacantoma)

0

Carcinoma in situ

I

Karcinom ograničen na tijelo korpusa

I d1

visokodiferenciran žlezdani karcinom

I d2

diferenciran žlezdani karcinom sa mestimično solidnim poljima

I d3

pretežno solidan ili potpuno nediferenciran tip karcinoma

II

osim korpusa zahvatio je i grlić materice

III

probio zid materice i proces je prešao na organe male karlice

IV

Zahvatio sluznicu mokraćne bešike i rektum ili organe izvan male kariice

zapaženo da se brojčani odnos između karcinoma grlića i karcinoma tela materice, koji je do pre nekoliko decenija bio znatno veći kod karcinoma grlića, iz godine u godinu menja i već se uveliko približio jedinici, naročito u zapadnim zemljama,

Isto tako, treba istaći činjenicu da je karcinom tela nešto manje maligan u odnosu na karcinom grlića i da, ako je pravilno lečen, pruža veće mogućnosti i nade za izlečenje.

Za uspesno lecenje i ovde je od najveće važnosti blagovremeno postavljanje dijagnoze.

Neuredno krvarenje – Najvažniji simptom karcinoma tela materice. Zbog toga, kod žena koje pri kraju generativne periode, u klimakterijumu ili u senijumu imaju ponovljena neuredna krvarenja iz materice, lekar mora najpre da pomisli na karcinom endometrijuma i da nastoji da potrebnim pregledima i ispitivanjima potvrdi ili odbaci ovu dijagnozu.
Osim preklimakteričnih ili klimakteričnih metroragija, koje mogu da privremeno prikriju kliničku sliku karcinoma endometrijuma, za karcinom tela materice naročito je karakteristična pojava krvarenja iz materice kod starica koje su pre više godina izgubile menstruaciju. One se obično obraćaju lekaru sa izjavom da su posle višegodišnje amenoreje ponovo dobile periodu.

Bijelo pranje – drugi je simptom koje ima izgled iscetka ispranog sirovog mesa. Kako su u senijumu i u normalnim okolnostima žene bez sekrecije iz vagine, to je pojava belog pranja kod njih često znak karcinoma tela ili grlića materice, te ovaj simptom treba ozbiljno shvatiti.

Ne treba izgubiti iz vida da u slučaju stenoze ili opturacije cervikalnog kanala, koja se pokatkad sreće kod starica u senijumu ako boluju od karcinoma endometrijuma, nema krvarenja i belog pranja iz genitalnih organa. U takvoj situaciji javlja se hematometra ili još češće piometra.
Ova, inače retka komplikacija, obično se javlja u III i IV stadijumu karcinoma tela materice ili kod endocervikalnih oblika karcinoma grlića materice. I u jednom i u drugom slučaju ona nastaje kao posledica sekundarne infekcije karcinomatoznog tkiva u maternici i zapušenja cervikalnog kanala, koji je inače stenoziran kod žena u senijumu. Nakupljeni gnojavi sekret ispunjava šupljinu i rastežući njene zidove uvećava matericu.
Tada je pri palpaciji materica uvećana, loptasta, elastičnonapete konzistencije i osetljiva. Kod takvih bolesnica opšte stanje je promenjeno, broj leukocita je povećan, sedimentacija crvenih krvnih zrnaca ubrzana, temperatura često je povišena, povremeno praćena jezom, drhtavicom i groznicom. U kasnijim stadijumima bolesti mogu da se jave i bolovi. Pri pregledu bolesnice, objektivan nalaz u početku je teško postaviti, te zbog toga ginekološki pregled, osim pokatkad nešto uvećane materice, obično ne otkrije ništa. Pri tom ne treba zaboraviti da u senijumu materica može biti atrofična.
Iako nalaz piometre sa velikom verovatnoćom ukazuje na karcinom tela materice, ipak ne treba zaboravaiti da se piometra osim kod karcinoma grlića i tela materice može da javi i kod drugih oboljenja posle intracervikalnog zračenja radijumom, zatim kod endometritisa u senijumu i kod senilnog kolpitisa. No, i pored toga, pošto se piometra najčešće javlja kod karcinoma materice, pri pojavi ovog stanja treba najpre pomisliti na karcinom.

DIJAGNOZA KARCINOMA TELA MATERICE
postavlja se, posle uzete anemneze, ginekološkim pregledom i dopunskim ispitivanjima.

Pregledi pomoću spekuluma i kolposkopija koriste se samo da se isključe drugi uzroci krvarenja

Pregled vaginalno sekreta po Papanikolau – sa manjim procentom uspeha nego kod karcinoma grlića – daje pouzdane rezultate u oko 80 do 85%. Zbog toga se na nju ne možemo previše oslanjati, te je koristimo za grubu trijažu bolesnica.
Mikroskopski pregled materijala dobijen kiretažom – postavlja definitivnu dijagnozu i on je zakon za karcinom korpusa.
AKANTHOMA UTERI
Poseban oblik karcinoma tela materice predstavlja akantoma uteri. Kod ovog malignog oboljenja, pored plaža maligno promenjenih ćelija žlezdanog epitela endometrijuma, nalaze se izmešane sa njim i plaže ili perle maligno promenjenog pločastoslojevitog epitela.
Smatra se da je pločastoslojevit epitel na endometrijumu korpusa nastao metaplazijom.
Simptomatologija, dijagnostika i terapija ovog oblika maligne neoplazme tela materice ista je kao i kod adenokarcinoma endometrijuma.
TERAPIJA KARCINOMA KORPUSA UTERUSA
Lečenje bolesnica sa karcinomom tela materice je operativno ili se sprovodi zračenjem. U mnogim slučajevima ove dve metode lečenja se kombinuju.

Dovoljna je prosta totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom. Poslednjih decenija bilo je autora koji su kod karcinoma tela materice preporučivali proširenu radikalnu histerektomiju sa odstranjenjem svih regionalnih limfnih žlezda kao i kod WertheimMeigsove operacije. Nju svakako treba raditi u odmaklim slučajevima

Terapija jonizujućim zračenjem može biti i samostalna. Najčešće se kombinuje transkutano sa endokavitarnim zračenjem. No, kako je karcinom endometrijuma prilično rezistentan na jonizujuće zračenje – pa se kombinuje sa davanjem visokih doza gestegena

Osim toga, poslednjih godina izvesni, više nego palijativni rezultati postižu se i davanjem visokih doza gestagena. čime se teži izazivanju medikamentozne atrofije endometrijuma,[/lang_ba]

Tags:  , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Leave a reply

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>